По чему су специфични руски вашари?

Кад су се у Русији појавили вашари?  

Реч „јармарка“ (вашар) стигла је у руски језик из немачког (Jahr – година, markt – тржница), а догодило се то тек у XVII веку, када су са Русима масовно почели да тргују Немци. Они су донели европски обичај одржавања годишњих тржница на „запаженим“ местима као што су велики градови и раскрснице трговинских путева. На вашарима су се окупљали професионални трговци из разних насеља и крајева земље. 

Муромский историко-художественный музей

У руској земљи места на којима су се окупљали људи и продавали своју робу називала су се „торг“. (Исти назив – Торг – до XVII века носио је и Црвени трг у Москви.) Али већином су се у руским градовима одржавали „торжки“ (односно, мали торгови) и базари. А то ипак нису били вашари!

По чему се руски „торг“ разликовао од вашара?

Вашар је био редован годишњи догађај на којем су се окупљали људи са свих страна, док је торг био локалног карактера и одржавао се са различитом учесталошћу. Међутим, прва велика окупљања трговаца у Русији, која су у суштини већ постала вашари, све до XVII века су се и даље називала „торг“, као на пример, Молошки торг и Макарјевски торг.

Музей истории и реконструкции города Москвы

На торгу и базару робу су продавали локални трговци. Торг се одржавао неколико пута годишње, а базар сваке недеље.

Међутим, у XIV веку појавио се Молошки торг или торг у Холопјем градићу – на реци Мологи у рејону села Борисоглебскоје (данас потопљеног Рибинским вештачким језером). Молошки торг се одржавао редовно сваке године и трајао је током четири летња месеца (од јуна до септембра или од маја до августа – у зависности од временских услова и других фактора).

Јавно власништво

Ту се није трговало новцем, него се углавном обављала размена добара, при чему су у томе учествовали трговци из различитих земаља осим Русије: Немци, Пољаци, Грци, Јермени, Персијанци, Италијани, Турци. Било је толико бродова да би попунили читаву ширину Волге, протежући се најмање 500-600 метара, тако да је прелазећи с једног на други брод човек могао да пређе с једне обале на другу.

А до краја XVI века највећи значај стекао је торг код Нижњег Новгорода.

Који су вашари били највећи?

Први највећи вашар у Русији био је Макарјевски вашар, односно Макарјевски торг, који је име добио по Желтоводском Макарјевском манастиру. У то доба вашар се одржавао поред манастира, 90 километара од Нижњег Новгорода, док је почетком XIX века пребачен у сам Нижњи Новгород, где су за њега направљени нови савремени павиљони.

Јавно власништво

Препоручујемо

Како је Нижегородски вашар постао највећи у земљи?

Првобитно се вашар налазио на средини Волшког пута, између ушћа Оке и Каме у Волгу. Иван Грозни је 1552-1556. освојио Казањ и Астрахањ, стављајући под своју контролу Волшки трговински пут. Тада су трговци са севера нагрнули у јужне земље, с обзиром да је цар Иван Васиљевич дозволио трговину са Персијом.

Осим Макарјевског вашара, одржавали су се и Ирбитски, Пермски, Оренбуршки, Барнаулски и многи други мањи вашари. 1864. године одржано је преко 18 хиљада вашара са прометом од преко милијарду рубаља (ради поређења, приход буџета је 1866. године износио 362 милиона 475 хиљада 811 рубаља).

По чему су руски вашари личили на савремене тржне центре?

Свака тржница није била само место за трговину. Био је то пре свега јавни простор, место за забаву, приказивање личних способности и рекламу. По томе је сваки вашар био налик на древне агоре, као и на савремене тржне центре.

Јавно власништво

На Молошкој утрини, на пример, налазило се преко 70 кафана. Вашар је, наиме, био место на којем је човек могао да пропије све што има, укључујући своју одећу. У кафанама људи су се опијали, а веселили су се на представама путујућих забављача. Ту су наступали „петрушници“ (луткари) и циркузанти, који су приказивали вештине дресираних медведа, борбе петлова и гусана.

Али, једна од најомиљенијих вашарских забава био је „рајок“ који је становницима Русије у старо доба замењивао биоскоп. Рајок је био велика дрвена кутија са два увеличавајућа стакла са предње стране. Кутија је била постављена на сточићу или постољу са точковима. Истовремено у њу су кроз отворе могле да гледају две особе, свака кроз једно стакло.  Унутар кутије налазио се најједноставнији „екран“ – трака хартије са сликама која се премотавала с једне на другу страну. У неким од оваквих уређаја иза слике се налазила свећа која ју је обасјавала. Мењајући разнобојна стакла осветљење је могло бити плаво или црвено. Оваква кутија се називала „рајок“, јер су први уређаји овог типа садржали слике на религијске теме (најчешће Божић).

Третьяковская галерея

Али справа је била само пола забаве. Оно што је приказано на слици требало је прокоментарисати, што је био задатак „рајошника“. Он је о свакој слици изговарао римоване стихове. А на сликама су се ређале панораме Париза и Москве, Бородинске и Полтавске битке и други призори из Русије и иностранства. „Погледајте, погледајте, велики град Париз, ко у њега уђе, угушен ће бити, у њем стоји стуб са Наполеоном, Французи шеткају, нос чачкају“ – тако је гласила једна од песмица.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!