Џој, последњи пас царске породице Романов који је преживео стрељање

У кућу инжењера Ипатијева у Јекатеринбургу породица Романов стигла је са три пса и сви су били црне боје. Француски булдог Ортипо, припадао је великој кнегињи Татјани, кавалирски шпанијел краља Чарлса Џеми великој кнегињи Анастасији, а кокер шпанијел по имену Џој царевићу Алексеју.

Царевић, наследник трона, игра се са псом

„Испразнио сам свој „наган“ на осуђене. Резултате пуцања не знам, јер сам морао одмах да одем на таван, до митраљеза. Када сам тамо улетео видео сам да се на Рударском факултету који се налазио преко пута, упалило светло. Пуцњи и снажно завијање царских паса нису могли да се не чују“. Када је Кабанов поново сишао сви су већ били мртви, али „Џека пошто није завијао нису дирали“, чекиста Алексеј Кабанов који је учествовао у убиству царске породице. - Транскрипт разговора са А.Г. Кабановим о стрељању царске породице, Хабаровск, 1965.

Како је Џој преживео?

Јавно власништво

Ко је и када царевићу поклонио Џоја није познато. Име које на енглеском значи радост, дала му је императорка Александра Фјодоровна, омиљена унука енглеске краљице Викторије која је такође волела псе.

Сва три пса пратили су своје газде из Царског Села у Тобољск, а потом и Јекатеринбург. Џеми је убијен са царском породицом у подруму. Ортипа који је остао у кући убили су због гласног завијања. А Џој је преживео стрељање.

Јавно власништво

„Врата која су из предсобља водила у собе у којима је живела царска породица и даље су била затворена, али у собама није било никог. То је било савршено јасно, будући да није допирао никакав звук. Раније, док је ту боравила царска породица у њиховим собама увек је било живо, чули су се гласови, кораци. Међутим, тамо више није било никаквих знакова живота. Једино је у предсобљу поред врата која су водила у собе у којима је живела царска породица стајао пас и чекао да га пусте унутра. Добро се сећам да сам тада помислио, узалуд чекаш“. - Анатолиј Јакимов, чувар дома Ипатијевих, из материјала са саслушања, Јекатеринбург, 1919.

Јавно власништво

Пса је узео један од стражара, Михаил Летјомин. Џој је послужио као главни доказ на основу кога је истрага Беле армије која је заузела Јекатеринбург открила пљачкаша. Летјомину је одузето још 79 предмета.

Када су Чеси (Чехословачки корпус у Руској војсци) заузели Јекатеринбург пронашли су јадну, малу, изгладнелу животињу која је трчала по дворишту куће Ипатијевих. Чинило се да је пас све време тражио свог газду, без кога је био толико тужан и депресиван, да скоро ништа није јео, чак и када су о њему бринули са пуно љубави.

Отишла сам да видим Џоја. А он, очигледно, у својој псећој наивности мислећи да ће се са мном сигурно појавити и његове газде, приметно је живнуо. Никада раније нисам видела толико узбуђеног пса.

Када сам га позвала муњевито је скочио из вагона и бацио се преко перона у правцу мене, поскакујући и правећи око мене широке кругове, не приљубљујући се предњим шапама, већ ходајући на задњим, као циркуски пас. Генерал Дитерихс ми је рекао да он пре тога никада никога није на тај начин поздрављао, а ја сам то објашњавала тиме што је моја одећа, иста она коју сам носила у Тобољску, имала препознатљив мирис, иако га нисам нарочито мазила.

Јавно власништво

Када сам отишла Џој је остао цео дан да лежи код врата на која сам изашла. Одбио је да једе и поново уронио у своје уобичајено стање очајања.“ - баронеса Софија Карловна Буксгевден, дворска дама императорке Александре Фјодоровне. „Живот и трагедија Александре Фјодоровне, императорке Русије. Успомене дворске даме“.

Џој НИЈЕ сахрањен на краљевском имању, то је мит
Кокер шпанијела наследника руског трона узео је генерал Михаил Дитерихс, челни човек „беле“ истраге о стрељању царске породице. Џој је после тога доспео код пуковника Павла Родзјанка, који је био у пратњи британске војне мисије генерала Нокса, иначе познатог спoртисте и учитеља јахања. После Октобарског преврата Родзјанко је служио у британској војсци и емигрирао у Велику Британију.

Наследник престола са псом

Јавно власништво

У Енглеској је Родзјанко отворио школу јахања за припаднике аристократских кругова. Један од његових ученика био је будући краљ Британије Едвард Осми. Касније је нећак Павла Родзјанка, епископ Православне цркве у Америци Василиј (Родзјанко, 1915-1999), причао како је краљ Џорџ Пети коме је Родзјанко говорио о страдању брата од тетке и његове породице постао власник Џоја. Џој је наводно живео код енглеског краља и био сахрањен на гробљу краљевских паса у Виндзору. Али то је само легенда.

У својој аутобиографији „Покидане заставе“ објављене у Лондону 1938. године Родзјанко пише о свом сусрету са Џорџом Петим. „Описао сам хладне, празне собе и крвави подрум куће Ипатијевих, моју безуспешну потрагу на гробљу и мрачно путовање кроз сибирске шуме, а све не би ли пронашао прегршт пепела. Причао сам му о Џоју који трчи по мом врту. Он се чини апсолутно срећеним, али гледајући у те светлосмеђе очи често се питам чега се он заправо сећа“.

Јавно власништво

Џој је угинуо у Виндзору, али не на краљевском двору, већ на малом имању пуковника Родзјанка Sefton Lawn чији парк се налази до краљевског парка.

„Сваки пут када пролазим поред свог врта у Виндзору, размишљам о гробу малог пса у жбуњу с ироничним натписом „Овде почива радост“. За мене тај мали камен означава крај империје и једног начина живота. - пуковник Павел Родзјанко, Tattered Banners Лондон, 1938.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!