Када су 1913. године Лењин и Крупска посетили Минхен, Иљич је одмах отишао у пивницу. „Хтели смо да свратимо у Минхен на дан-два“ – присећала се Крупска – „да видимо колико се променио од времена када смо тамо живели 1902. године, али с обзиром да смо били у журби, у Минхену смо провели само неколико сати <…> у ресторану 'Хофброј'. На зидовима, на криглама свуда су била слова 'Н.В.' – 'Народна воља', смејала сам се ја. У тој 'Народној вољи' провели смо цело вече... Иљич је похвалио минхенско пиво, као прави познавалац и љубитељ.“
Carl Simon/United Archives/Universal Images Group via Getty Images
Владимир Лењин је волео минхенско пиво. Током прве емиграције (1900-1905) тридесетогодишњи Лењин је илегално живео у Минхену, у Улици Кајзерштрасе 46. Стан му је обезбедио локални социјалдемократа који је истовремено био власник пивнице у истој згради – Георг Ритмајер, „предебели Немац“, како га је описала Надежда Крупска у сећањима.
Three Lions/Getty Images
Док је живео у Минхену, Лењин се представљао као „господин Мајер из Сибира“, одржавао је илегалне састанке социјалдемократа и издавао лист „Искра“. А у слободно време будући вођа је волео народне забаве. „Уопште узев, мени су посете разним народним забавама и весељима биле драже од одлазака у музеј, позориште, пасаже са продавницама и сл.“ – признао је он 1895. године у писму мајци. И волео је да пије пиво у чувеној минхенској пивници „Хофбројхаус“. „Посебно радо се сећамо Хофбројхауса, где одлично пиво брише све класне разлике“, записала је касније Крупска у свом дневнику.
Magyar Nemzeti Galéria/Public Domain
1913. године, када су Лењин и Крупска свратили у Минхен, у њему је живео млади Адолф Хитлер. Зна се да је и он посећивао исту пивницу, и чак је приказивао на својим акварелима. Хитлер ће 1920. године објавити свој програм „25 тачака“, који ће убрзо постати званични програм Националсоцијалистичке немачке радничке партије.
Atelier Binder/ Getty Images
Нису сачувана сведочанства о томе да је неко Лењина видео пијаног, али није желео ни да се одрекне пића. Био је у том погледу умерен. Фински комуниста Јурје Сирола је 1910. године ручао са Лењином у ресторану. „Када је боца с вотком стигла до нас, питао сам Лењина: 'Да ли дозвољавате себи чашицу пре ручка?' 'Моја партија то не забрањује' – био је његов одговор.“
Universal History Archive/Getty Images