Да ли сте знали да се Гебелс у младости одушевљавао Русијом?!

Јозеф Гебелс за говорницом, 1933.

Јозеф Гебелс за говорницом, 1933.

W.Fleischer/Getty Images
Министар пропаганде у нацистичкој Немачкој и ватрени присталица Адолфа Хитлера Јозеф Гебелс у младости је био усхићен Русијом и о томе је писао у личном дневнику.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Читање. Први пут Достојевски. Фасцинантно. ’Злочин и казна’. Читам ноћима“ – тако је почетком 1919. године Јозеф Гебелс писао у свом дневнику. И тако је почело његово интересовање за Русију.

Дела Фјодора Достојевског обилато су издавана у Немачкој почетком 20. века. У периоду од 1920. до 1922. продато је око 400.000 његових књига у преводу на немачки језик.

Јозеф Гебелс

У зиму 1919-1920. млади Гебелс је прочитао роман Лава Толстоја „Рат и мир“ и забележио: „Усрдно читам. Толстој, Достојевски, револуција у мени“.

Будући министар Трећег рајха и сам је желео да постане књижевник. Писао је стихове и драме, а 1929. године је издао роман „Михаел. Дневник немачке судбине“ који је делимично био аутобиографски. Дело је постало популарно и доживело је 17 издања. У књизи стоји и овај цитат: „Дух Достојевског лебди над ћутљивом, сањарском земљом у којој је на прагу нова будућност. Кад се Русија пробуди свет ће доживети национално чудо“.

Гебелс је био уверен да је Европа „један велики духовни проблем“, а у њој се налази „стара света Русија“, земља према којој он осећа најдубље поштовање, и поред тога што је не познаје.

У јулу 1924. године Гебелс је у дневнику написао да он „верује у Русију“ и да је то „света земља“. У исто време се први пут заинтересовао за деловање Адолфа Хитлера.

Оберсалцберг. Адолф Хитлер са Гебелсовом породицом, 1938.

По свему судећи, у том тренутку личност будућег канцелара Рајха није привукла Гебелса до те мере да престане са величањем Русије и да одбаци идеју према којој се у њој „крије кључ европског питања“. Он није схватао „како се неко може уздати у Енглеску и Америку“.

Гебелс је, слично Пушкину, чекао када ће „Русија да се пробуди“. „Русијо, ти си узданица умирућег света. Када ће настати тај дан?“ – клицао је он на страницама свога дневника 15. јула 1924.

У пролеће 1925. године Гебелс је ступио у Националсоцијалистичку немачку радничку партију (НСДАП). Тема Русије привремено је нестала у његовом дневнику. У белешци од 21. октобра 1925. године написао је: „Желео бих једном да одем у Русију на неколико недеља у циљу обуке“. Али није написао о каквој се конкретно обуци ради.

Већ од 1925. године у дневнику се јасно примећује величање будућег фирера. Гебелс је 23. марта написао: „Хитлер је прави момак“.

Хитлер је 1926. именовао Гебелса за гаулајтера Берлина, да би 1933. године 36-годишњи Гебелс постао министар народне просвете и пропаганде немачког Трећег рајха.

Како се ближио Други светски рат у Гебелсовим дневницима је све више фигурирала идеја да је Русија пакао на земљи. Од некадашњег одушевљења није остало ни трага.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“