Каква је била Русија 1993. (ФОТО)

Један од најважнијих политичких догађаја те 1993. године била је уставна криза. Позната је и као „октобарски удар“ или „пуцање у Белу кућу“. Кризу је изазвао сукоб тадашњег председника Бориса Јељцина и Конгреса Совјета, који је, према тадашњем руском Уставу, био најмоћније тело и морао је да ратификује већину Јељцинових одлука.

Дводневни сукоб почео је јуришом на телевизијски торањ Останкино, а завршио се гранатирањем руске Беле куће, која је била резиденција Конгреса Совјета.

Москва је запала у хаос, са барикадама, масовним немирима и демонстрацијама. 

Криза је била тако насилна, да је патријарх Руске православне цркве чак предводио масовну литургију молећи се за мирно решење.

У овим немирима је погинуло око 200 људи. И, као резултат тога, у децембру је прихваћен нови устав.

Земља је жудела за променама и није желела да се бави старим режимом и политиком. Међутим, и даље је било много људи који су били одани совјетској прошлости, и Стаљину, упркос бројним новим информацијама о његовом режиму које су почеле да излазе на видело.

Портрет Лењина је и даље био истакнут на многим местима, док су многе институције још увек носиле његово име.

Многи (посебно из старије генерације) наставили су да славе годишњицу Октобарске револуције 1917. године.

А совјетски симболи су се и даље видели свуда. 

Међутим, дах Запада и слободе био је исувише очигледан што се огледало у самом изгледу Москве 1993. године.

Западни цртани ликови су чак представљени на новогодишњим свечаностима на Црвеном тргу.

А председник Борис Јељцин је присуствовао на отварању другог Мек Доналдс ресторана у Москви (први је отворен 1990. године).

Ово је његова супруга, Наина Јељцина, која проба кока-колу (или милк шејк?) на отварању трећег Мек Доналдс ресторана исте године.

На овој фотографији је председник руске републике Калмикије, Кирсан Иљумжинов, како вечера код куће.

Почела је да се јавља либерализација економије и ново слободно тржиште.

Такође, први прави супермаркети почели су да се отварају у Русији.

Истовремено, економија и систем нису могли да поднесу брзе промене и изазвали су кризу, која је многима донела дефицит и сиромаштво.

Након распада атеистичког СССР-а, Руска православна црква је поново почела да добија подршку од државе. Многе цркве су поново отворене и свештеници су престали да бивају прогоњени. 

После 70-ак година, верници су добили прилику да поново отворено исповедају своју веру.

Људи су такође добили прилику да се поново отворено венчају у цркви.

Након година рада као музеј, Казански храм у Санкт Петербургу поново је наставио своје литургије.

На слици испод је игуманија једног манастира у дубокој молитви и размишљању.

Црвени трг, који је скоро 70 совјетских година био место парада и комунистичких демонстрација, почео је да одржава веома различите догађаје. На пример, концерт Националног симфонијског оркестра САД којим је дириговао Мстислав Ростропович.

Политика је такође добила „људскије лице“. На слици испод је премијер Виктор Черномирдин како свира хармонику док се одмара са породицом.

Девојке су постале мање стидљиве, а такмичења лепоте, самим тим, још занимљивија за гледање.

Након година досадних, једноличних униформи, жене су коначно добиле прилику да испробају нову моду. Испод је жена која бира најбољу бунду у продавници крзна.

Елегантна жена из 1990-их која ћаска на јавној говорници.

На улицама се појавило више аутомобила.

Речни бродови су такође постали све чешћи у Москви.

Млади бициклисти се крију од изненадног летњег пљуска.

Роштиљ на отвореном у парку.

И, коначно, деца су могла више да уживају у детињству, рецимо проводећи дан у забавном парку!