Прозори ТАСС-а: Како су совјетски уметници призивали победу над фашистима

22. јуна 1941. године у СССР-у је почео Велики отаџбински рат, у западним земљама познат као Источни фронт Другог светског рата. Већ три дана касније, 25. јуна, основана је редакција за израду агитационих плаката, који су понели назив „Прозори ТАСС-а“.

15 милиона плаката

Аутори идеје били су чланови Московске организације Савеза уметника – Михаил Черемних, Николај Денисовски и Павел Соколов-Скаља. Они су предложили да се праве плакати са комбинацијом јарких илустрација и бритких катрена (строфа од четири стиха) на ратне теме. Циљ плаката је био да подигну борбени дух Црвене армије и радника у позадини. Главни уметници ове групе били су чувени „Кукриникси“ (Николај Купријанов, Порфириј Крилов и Николај Соколов).

Кроз Телеграфску агенцију Совјетског Савеза (ТАСС) пролазиле су све вести Информационог бироа и зато је она новости добијала пре свих осталих. Због тога је контрола садржаја плаката и оперативности њихове производње поверена ТАСС-у.  

Ратни плакати су назив добили као наставак чувених револуционарних „Прозора РОСТА“. Ови агитациони плакати прављени су током Грађанског рата у знак подршке коју је иста агенција (тада под називом Руска телеграфска агенција - РОСТА) пружала Црвеном покрету. Плакати су истицани на празним излозима продавница и зато су се називали „прозори“.

Рад у редакцији био је строго конципиран: од израде оригинала до производње готовог плаката било је потребно највише 24 сата, а на плакату је коришћено највише 10 боја. Редакцију је чинило 560 уметника, радили су у три смене и сваког дана производили по 1.000 примерака.

„Прозори“ су штампани помоћу шаблона. То је ручни начин штампе код којег се кроз празнину на шаблону наноси боја, а затим се шаблон уклања. Могле су се користити и методе штампе које не захтевају толико рада и не одузимају толико времена, али у том случају плакати не би били тако упечатљиви.

Од 25. јуна 1941. године до 29. децембра 1946. године направљено је 15 милиона плаката! Њих су слали на фронт, лепили на огласне табле, уличне лампе, излоге и ограде. Посебне слике прављене су за партизане. Били су то мали леци 30 x 20 центиметара.

Плаката је у ствари било много више. Редакције по угледу на московску, али под другим називима, осниване су у разним градовима СССР-а: Лењинграду (данашњем Санкт Петербургу), Иркутску, Кујбишеву (данашњој Самари), Горком (данашњем Нижњем Новгороду), Перму и другим.

Победа над нацистичком пропагандом

Јозеф Гебелс, министар пропаганде нацистичке Немачке, био је бесан због плаката који су исмевали немачку армију. Сви радници редакције „Прозора“ у одсуству су осуђени на смрт. Копије  су одлазили у иностранство, тако да су заједљиве карикатуре биле познате широм света.

На основу „Прозора ТАСС-а“ могуће је испратити најважније тренутке у историји Великог отаџбинског рата. Многи су, наиме, били посвећени херојским делима и биткама. На пример, овај плакат је посвећен подвигу пилота Николаја Гастела. Његов авион је био погођен и упалио се. Уместо да напусти летелицу он ју је усмерио на колону непријатељске технике и страдао заједно с њом.

Подвиг уметника

Редакције су наставиле да праве плакате упркос тешким условима рада. За време битке за Москву због недостатка уљаног разређивача уметници су користили терпентин и ацетон. Ноћу је било забрањено да се отварају прозори који су били замрачени, па је за време ноћне смене хитна помоћ одвозила 3 до 6 радника у болницу због тровања.

У Лењинграду је за време опсаде на пролеће 1942. године у редакцији преостао само један сарадник – Василиј Селиванов. Он је радио и као уметник и као уредник, такође је сам лепио плакате. Селиванов је направио 108 „прозора“, сваки са тиражом од 3 хиљаде примерака.

Неки сарадници московске редакције добили су државна одликовања и додељене су им медаље „За одбрану Москве“.