Никита Карацупа — најефикаснији граничар у руској историји 

338 особа ухапшених због покушаја преласка државне границе, 129 ликвидираних шпијуна и диверзаната – то су резултати десетогодишњег рада најефикаснијег совјетског граничара Никите Фјодоровича Карацупе.

Како је успео да постане најбољи? 

Најбољи у свему

У саставу пограничних снага Карацупа се нашао 1932. године. Рођен је у југоисточној Украјини, а упућен да чува границу на Далеком истоку. Своје обавезе Никита Фјодорович је схватао толико озбиљно да је убрзо као способан војник упућен у локалну школу за млађи командни састав у оквиру службе за обуку паса. 

Архивска фотографија

Током обуке Карацупа се трудио да буде најбољи у свему. Упорно је развијао издржљивост, па је са лакоћом био у стању да прелази велика растојања заједно са својим псом, не заостајући од њега ни на корак. Граничар је научио да савршено „чита“ трагове људи и животиња (као и људи који су имитирали животињске трагове). По њима је могао не само да одреди број људи, него и какав терет носе, којом брзином се крећу, као и како отприлике изгледају. 

Осим тога, Карацупа је користио сваку прилику да запамти све могуће мирисе. Према његовом признању, запамтио је 250 различитих мириса, што му је у случају да код себе нема пса помагало да утврди тип шверца којим се група бави или чак да у шуми пронађе скривену особу. 

„Док сам разговарао са неким, ја сам га њушкао“, присећао се Никита Фјодорович у својим мемоарима „Записи трагача“: „Ако се саговорник осећа на катран, значи да је мазао точкове на запрежним колима. Питам га: 'Како точкови, не шкрипе после подмазивања?', а он ме гледа запањено: откуд то могу да знам.“

Опасан посао

Карацупа је био граничар у тешким временима на компликованој територији. 1932. године Јапанска империја је окупирала североисточни део Кине на граници са Совјетским Савезом, где је формирана марионетска држава Манџукуо. 

Ј. Грабилин/Sputnik

Јапанци су непрекидно искушавали чврстину совјетских граница, шаљући на територију СССР-а шпијуне и диверзанте. Значајни део њих су били белогардејци, који су после пораза у Грађанском рату били принуђени да се настане у Манџурији. 

С обзиром да је било крајње тешко разликовати таквог добро припремљеног агента од неког мештанина, граничари су обраћали пажњу на сваки детаљ. Једном је, тако, Никита Фјодорович открио групу диверзаната прерушених у рибаре, који су намеравали да један мост дигну у ваздух. Карацупи се није допало како су лажни рибари постављали црве на удице.  

„Коњ, пас, пушка, маузер – то је све што је у то доба на располагању имао Карацупа“, записао је о овом граничару новинар Јевгениј Рјабчиков. „Ни хеликоптери, ни теренска возила, ни разграната телекомуникациона мрежа, ни инструменти за ноћно гледање, ни локатори – ништа од најсавременијих техничких средстава која поседује данашњи граничар.“

Верни помоћник Никите Фјодоровича био је његов пас Индус (када се граничар прославио широм Совјетског Савеза, говорило се да се пас зове Ингус, како се не би кварили односи са Индијом). Четвороножни пријатељ је више пута спасао живот свом газди. 

Овако је Карацупа описао случај када је са Индусом морао да се сукоби са тројицом преступника: „Видевши да му се газда нашао у невољи, бацио се у центар окршаја: уједао је, кидао бандите који су ме напали, а они, бесни и подивљали, нису ни примећивали бол. Тада у руци једног од њих севну нож. 'Ово је крај!' – помислио сам. У том тренутку нож одлете у страну, јер је Индус успео бандита да ухвати за шаку, а затим му је, скочивши му на рамена, зарио зубе у врат. Искористивши прилику, напипао сам у трави свој маузер и запуцао на једног од нападача. Друга двојица тада побегоше у жбуње.“ 

Никита Карацупа је заправо имао пет паса по имену Индус. Сви су погинули у сукобима са преступницима. 

Легендарни граничар

Никита Фјодорович је 1944. године најпре пребачен у Белорусију на задатак поновног успостављања државне границе, а затим у штаб на Кавказу. Од 1957. до 1961. налазио се у Северном Вијетнаму, где је страним колегама преносио своје искуство. 

TASS

Након тога се повукао у резерву. Притом је радио у Централном музеју пограничних снага (данашњи Централни погранични музеј ФСБ Русије), писао радове о кинологији, мемоаре и приче за децу. Умро је 1994. године у Москви са 84 године. 

У част прослављеног граничара имена су добијале школе, библиотеке и речни бродови у Совјетском Савезу, као и граничне постаје у Вијетнаму и Индији (а од 1995. године и у Русији). О њему су снимљени филмови и писане књиге, које су хиљаде совјетске деце подстакле да се прикључе пограничним снагама. 

Према једној верзији, Никита Карацупа је послужио као прототип за скулптуру граничара која је 1938. године постављена на станици метроа „Трг Револуције“ у Москви. Занимљиво је да је њушка бронзаног пса поред граничара углачана толико да блиста као злато. Наиме, Московљани верују да ако овој статуи протрљате њушку и пожелите нешто, жеља ће вам се остварити. 

Иља Питалев/Sputnik

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!