Дмитриј Балтерманц је један од ретких совјетских фотографа који је за живота признат у иностранству. Током 1960-их је успешно давао изложбе у Лондону и Њујорку, а у Совјетском Савезу су милиони читалаца часописа „Огоњок“ („Огонёк“) украшавали зидове заједничких станова његовим фотографијама исеченим са насловних страница.
Математичар по образовању, али заљубљеник у фотографију, Балтерманц је 1939. напустио науку и постао фото-репортер листа „Известија“, и у том својству је убрзо затим отишао на фронт. Сцене из рата које је забележио сврстале су га у класике светске фотографије. Снимци направљени током одбране Москве, код Стаљинграда и на Криму донели су му светску славу.
Његов таленат је у Совјетском Савезу сагледан тек после рата, а за време ратних дејстава издавачи су одбијали многе његове репортаже јер су биле превише бруталне. Војној хроници су биле потребне стандардне слике „славних совјетских ратника“, а Балтерманц је стасао у велико доба совјетске авангарде која је уобличила његов визуелни језик. Он је тим језиком „разговарао“ са гледаоцем и у мирнодопским условима. За вас смо припремили неке од његових главних радова послератног периода.
1. Тестирање новог аутомобила ЗИС-110, 1947.
2. Црвени трг, 1953.
3. Сахрана Јосифа Стаљина, 1953.
4. Узајамно храњење – кашмирски обичај врхунског гостопримства, 1955.
5. На крову хотела „Украјина“, 1957.
6. Шести светски фестивал омладине и студената у Москви, 1957.
7. Избор места за споменик Владимиру Мајаковском, 1958.
8. Плажа на Дњепру, 1958.
9. Деца испред аутомата са газираном водом, 1958.
10. Сушење животињских кожа, 1960-их
11. Јуриј Власов, олимпијски шампион у дизању тегова, 1960.
12. Из серије „Коља живи у Москви“, 1960-их
13. У чекаоници. 1960-их
14. „Главни часовник државе“, 1964.
15. Портрет испред споменика Владимиру Лењину, 1965-1973.
16. У породилишту, 1970.
17. Посета Леонида Брежњева Узбекистану, 1970-их.
18. Цеви за гасовод, 1971.
19. Портрет жене у годинама, 1972.
20. „Без освртања. Два Иљича“, 1972.