10 најбољих војних фотографија Дмитрија Балтерманца

Дмитриј Балтерманц/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru
Дмитриј Балтерманц, један од најпознатијих фото-репортера СССР-а, у ратним годинама је правио фотографије које су га прославиле широм света. Његова главна ремек-дела су данас у нашој колекцији.

Када је почео Други светски рат, у Русији познат као Велики отаџбински, Дмитриј Балтерманц је радио као фото-репортер за лист „Известија“. Одмах је послат на фронт, где је провео све дане до напада на Берлин. Овековечене сцене из ратног доба уврстиле су Балтерманца међу најбоље фотографе на свету. Од 1960-их су изложбе његових ратних фотографија организоване у Лондону и Њујорку.

Једну од најпознатијих репортажних фотографија направио је 1941. године у јеку битке код Москве. Седео је у рову са војницима и снимио како они јуришају у бој.

Балтерманц се 1942. нашао у Керчу убрзо након што је град ослобођен и присуствовао је срцепарајућем призору: људи избезумљени од туге траже остатке својих најмилијих у Багеровском рову (противтенковском рову у селу Багерово) у који су фашисти бацили тела на хиљаде стрељаних цивила. Његова фотографија „Туга“ била је први документовани доказ немачких зверстава.

У култне Балтерманцове фотографије убраја се и „Чајковски“. Направљена је током ослобађања Пољске, а говори о обичној свакодневици усред ратног ужаса. У полуразрушеној кући око сачуваног клавира у пољском Бреслау (данас Вроцлав), седи група војника, један од њих свира, а остали замишљено слушају.

За вас смо прикупили још нека ремек-дела класика совјетске репортажне фотографије снимљена током рата.

1. Јуриш, 1941.

2. На путу за Берлин, 1945.

3. Ноћни напад совјетских тенкова Т-34-85 у близини станице Раздељнаја, 1944. године

4. Туга, 1942.

5. Битка за село, 1941.

6. „Јуриш!“, 1942.

7. Први дани после ослобођења, 1944.

8. „Парада побеђених“. Немачки заробљеници на улицама Москве, 1944.

9. Девојка регулише саобраћај. „Ово је већ Немачка...“, 1945.

10. „Чајковски“, 1945.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“