Наставници су 1896. године дванаестогодишњег Теклеа Маријама (1884-1977) послали на школовање у Русију. У то доба Етиопија се борила за независност од Италије и држави су били потребни школовани млади лидери.
У Русији је његов ментор и човек који га је прихватио као сина био пуковник хусарског пука Сергеј Молчанов. Молчановљева мајка била је кнегиња Јелена Кочубеј, ћерка декабристе кнеза Сергеја Григорјевича Волконског. Управо она је у значајној мери васпитала младог Теклеа Хаваријата, који ју је до краја живота звао „бака Нели“.
У породици Јелене Сергејевне „Петја Абисинац“ је стекао право руско аристократско образовање. Осим природних наука и учења руског језика, бавио се ловом, јахањем, учио је пољопривреду, ковачки и столарски занат. „Петја“ је похађао 1. кадетски корпус у Санкт Петербургу, а затим елитну Михајловску артиљеријску високу школу.
Јавно власништво
„Био је низак, коврџав, чоколадне боје коже, са правилним цртама лица и пуним уснама“, писао је о њему у својим сећањима пуковник Ернст Шљахтин, један од његових учитеља. „Био је скроман, стидљив, добре нарави, помало спор у размишљању. Сви смо га веома волели. Довела га је нека мисија која је ишла у Абисинију, припадао је аристократским круговима, блиским самом Цару Царева. За њега се доста старала богата аристократска породица Кочубеј, код којих је из школе и кадетског корпуса одлазио током распуста.“
Пуковник Сергеј Молчанов, који се није женио и није имао деце, умро је 1905. године, оставивши свом усвојеном сину велики иметак. А Текле Маријам се после путовања по Европи 1908. године вратио у домовину, где је постао значајан државник, сарадник наредног цара Хајла Селасија.
Написао је први устав независне Етиопије 1930. године, представљао је своју земљу у Лиги нација. Живот је завршио на својој фарми на којој је примењивао знања и умећа стечена некада давно на бакином имању у Русији.