Како се мењала униформа совјетских стјуардеса?

У совјетско доба професија стјуарда и стјуардесе сматрала се за веома престижну, посебно на међународним летовима. Авионе још није користило тако много људи, а у иностранство су летели само изабрани. Често је то била елита из разних области. Осим тога, могућност боравка у иностранству по професионалној линији за грађане СССР-а је била права реткост. Постојао је само један превозник – „Аерофлот“. Униформе које су носили стјуарди и стјуардесе мењале су се сваких неколико година, при чему су се дизајнери трудили да прате најновије модне трендове!

Како су се у СССР-у појавиле стјуардесе?

Прва стјуардеса Совјетског Савеза била је двадесетогодишња Елза Городецка. Тада је први пут била ангажована на лету Москва-Ашхабад 5. маја 1939. године. Сама је куповала све што је потребно у бифеу и у авион носила посуђе и производе за све путнике. А с обзиром да у попису радних места још није постојала таква професија, у почетку је била запослена као послужитељка (према другим изворима, као магационерка).

После сваког лета Елза је такође сама чистила простор за путнике. Током два месеца она је била једина особа ангажована на овој дужности, а затим су се стјуарди и стјуардесе појавили и на другим летовима. Тек крајем 1939. године професија стјуарда је званично уведена међу радна места. Истина, они нису имали посебне униформе (за разлику од пилота), само је било прописано да треба да изгледају строго.

После рата стјуарди и стјуардесе су добили специјалну опрему која је обухватила вунено одело, ципеле, кратку бунду, капу ушанку, ваљенке (чизме од пустоване вуне), каљаче, рукавице и друго. По правилу, одела су била тамне боје, а кошуље од свиле. А у случају да нису имали прописано одело, могли су да носе „бело горе и тамно доле“.

По последњој моди

Прва обавезна униформа „Аерофлота“ појавила се 1954. године на међународним летовима. Дизајнирали су их уметници Свесавезне модне куће у Москви на основу трендова тог доба. Жене су добиле тамноплава вунена одела са федора шеширом, мантилом, ципелама и рукавицама. Мушка униформа практично је била копија униформе пилота.

А шездесетих година већ су се на свим летовима појавили стјуарди и стјуардесе у истоветним униформама. То је уследило као последица убрзаног развоја цивилне авијације: у то доба су на стотине градова Совјетског Савеза имали аеродроме.

Уз тегет униформу је 1962. придодато летње светлосиво одело. А 1968. године уз њега је ишао  шеширић тока – последњи крик моде!

Међутим, најфасцинатније моделе донеле су седамдесете године! Стјуардесе су добиле униформу загаситоцрвене боје са златним дугмићима. Током служења путника такође су облачиле тамноплаве кецеље са орнаментима у руском народном стилу.

Затим се појавила и свечана униформа „Аерофлота“. Била је тегет боје, опшивена широком белом траком по ивицама. А када су у моду ушле ролке, оне су замениле строге беле кошуље стјуарда.

У то време „Аерофлот“ почиње чешће да лети у топле крајеве земље и специјално за такве летове дизајнери праве колекцију униформи коју су чиниле хаљине и одела са кратким рукавима. Седамдесетих године оне су биле тегет и црвене боје, а осамдесетих светлобраон. 

Препознатљиве боје – црвена и тегет

А ипак су главне и препознатљиве боје униформи „Аерофлота“ биле и остале црвена и тегет, мада су се кројеви мењали.

Тако су специјално за стјуардесе које су радиле са гостима московске Олимпијаде биле сашивене тегет униформе са сукњама на фалте.

Последња совјетска униформа уведена је 1986. године. Зимска варијанта је обухватала црвени шеширић и мараму, а летња небескоплаву хаљину.

Пре распада Совјетског Савеза „Аерофлот“ је превозио преко 140 милиона путника годишње (укључујући домаће и међународне летове). И до дана данашњег ова авио-компанија је сачувала своје препознатљиве боје на униформама стјуарда и стјуардеса.