Александров стуб: 5 занимљивости о симболу Санкт Петербруга

 1. Анђео на врху стуба има црте лица Александра I

На врху стуба налази се анђео. Он у рукама држи латински крст – симбол хришћанства и мира који је Русија подарила Европи. Вајар Борис Орловски дао је лику бронзаног анђела црте лица Александра I. За време његове владавине Русија је извојевала победу над Наполеоновом војском у Отаџбинском рату 1812. године. 

Споменик је истовремено посвећен благоверном кнезу Александру Невском, небеском покровитељу Санкт Петербурга. Стуб је постављен на постоље на годишњицу преноса у град моштију светог кнеза – 30. августа 1832. године – и свечано откривен тачно две године касније. 

Према градској легенди, анђео на Александровом стубу је један од три чувара Санкт Петербурга заједно са златним анђелом на шиљку Петропавловске тврђаве и сребрним анђелом на куполи цркве Свете Катарине. 

2. Највиши је споменик на свету од једног комада гранита 

Према пројекту стуб је требало да буде виши од Вандомског, који је у Паризу постављен у част успешне Наполеонове кампање 1805. године. Висина француског споменика је 44,3 метра, а изливен је од аустријских и руских топова заробљених у Бици код Аустерлица. 

Док је висина Александровог стуба заједно са постољем и врхом 47,5 метара. То је највиши споменик на свету од једног комада гранита. 

Стуб је исклесан од стене коју је аутор пројекта скулптор Огист Монферан  запазио још при изградњи Исакијевске цркве, за коју су такође клесани монолитни гранитни стубови. 

Занимљиво је да првобитни Монферанов пројекат није предвиђао подизање стуба, него обелиска у египатском стилу, украшеног барељефима. Међутим, концепт је промењен по вољи цара Николаја I.

Радови грубог клесања обављени су у Пјутерлашком каменолому у Виборшкој губернији. Од Санкт Петербурга он је удаљен 250 километара морским путем. Камен је био тежак 650 тона. Његово пребацивање у престоницу било је тежак подухват. 

3. Стуб замало није потонуо приликом утовара на брод

Од каменолома до обале Финског залива било је само 93 метра, али пут је био препун стена. Све неравнине морале су се уклонити експлозивом, а затим поставити стазу од брвана по којој је стуб пребачен у пристаниште. Стуб се померао помоћу витла, као и клина и дасака подмазаних машћу и сапуном. 

За транспорт је начињена баржа која може да превози 1100 тона терета. Како би се стуб укрцао на баржу на обали Финског залива је саграђен док дуг 63 метра, на чијем крају се налазила брана од 32 метра. Гранитни цилиндар  је докотрљан до краја ове конструкције, али се мост преко којег је требало да буде укрцан на баржу сломио. Два дана су градитељи и војници провели товарећи камен на брод.  

Реморкери су 13. јула 1832. године одвукли баржу до пристаништа у близини Зимског дворца. Стуб је 25. јула успешно искрцан на обалу, што су посматрали чланови царске породице и велика гомила народа.  

4. Стуб није причвршћен за постоље

Приликом постављања темеља у центру трга је забијено 1250 борових дирека. При постављању гранитног постоља читав Зимски дворац се затресао као да је земљотрес. Будуће постоље је, наиме, пуштено да падне са четири местра висине. Али у поређењу са подухватом постављања стуба ова акција је била врло једноставна. 

Грађевинске скеле пројектовао је архитекта Августин Бетанкур. Конструкција је имала облик пирамиде, а у њеној средини налазио се празан простор широк 6,4 метра где је требало сместити стуб. Горње греде биле су уздигнуте 47 метара изнад земље.

Стуб је подигнут помоћу 60 челичних витала. Након постављања стуба још током 5 месеци свакодневно је на његовом полирању радило 200 људи. А за уклањање скела било је потребно још годину дана. 

Стуб није причвршћен за постоље, него се на њему стабилно држи захваљујући својој тежини. У прво време после откривања споменика становници Петербурга су се плашили да би огроман стуб због могућих грешака у прорачуну могао да падне и зато су га заобилазили из даљине. А Монферан је намерно шетао поред свог дела.  

5. Комунисти су скулптуру анђела хтели да замене Лењиновом статуом 

Током првих година после Октобарске револуције 1917. анђео на стубу је био покривен црвеном навлаком или су га заклањали балонима. 1924. године, после смрти идеолога и вође револуције Владимира Лењина, комунисти су пожелели да анђела замене његовом статуом. 

Противници ове идеје су наводили да ће Лењинова статуа бити у нескладу са окружењем у стилу ампира не само идеолошки, него и стилски. Отуда су се појавили апсурдни предлози да се Лењин „одене“ у римску тогу или да се „прилагоде“ барељефи на постољу стуба. Такође је разматрана идеја да се на врх стуба постави статуа радника или црвеноармејца, такође одевена у „стилу ампира“. 

Међу лењинградским чиновницима нашли су се, на срећу, противници уништавања архитектонске баштине. Како би спречили демонтажу анђела, они су се послужили веома ефикасним методом: бирократским одуговлачењем. За пројекат промене стуба задужено је неколико комисија. А затим се од ове идеје сасвим одустало, јер се један од њених иницијатора – председник градске управе Григориј Зиновјев – концентрисао на борбу за превласт у партији и касније преселио у Москву.