Средином октобра некадашња „Велика армија“ почела је да се припрема за напуштање Москве. Међутим, Наполеон није могао тек тако да остави мрски му град. Одлучио је да му плати за „гостопримство“ тако што ће уништити симбол руске државе – Кремљ.
Овај „почасни“ задатак император је поверио генералу Едуару Адолфу Мортјеу. Овај је становнике града отерао до зидина Кремља и приморао их да три дана копају тунеле и постављају мине.
„Наше руке саме нису желеле то да чине“, рекао је касније један од радника. „Нека све пропадне, али не од наших руку. Није била наша воља: ма како мрско да нам је било, морали смо да копамо. Проклетници су стајали поред нас и чим би видели да неко од нас слабије копа, одмах су нас ударали кундацима. Сва леђа су ми била избијена.“
Чим су последњи Французи напустили град, почело је активирање постављених мина. Тако је уништена Водовзводна кула, а оштећене су Никољска, Прва безимена и Петрова кула, део зидина и део Арсенала. Чудом је преживела највећа грађевина у Москви – звоник Ивана Великог.
Последице су могле бити знатно горе, али је очигледно сама природа била против варварске Наполеонове намере. И сами француски официри су иза леђа императору говорили да је то погрешно. Јака непрекидна јесења киша просто је угасила већи део фитиља, спречивши да мине експлодирају.
И локални становници су пожурили да гасе фитиље, као и претходница руске војске под командом Александра Бенкендорфа.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
