Наиме, крајем деветнаестог века монопол на трамвајски превоз на улицама тадашње руске престонице имало је приватно предузеће, друштво железничких пруга са коњском вучом. Оно је са Градском думом потписало концесију према којој власти све до 1902. године нису могле да пусте у саобраћај електрични трамвај у центру града, мада су га успешно тестирале још 1880. године.
Међутим, у документацији није било речи о рекама. Користећи ту чињеницу 1894. године Финско друштво лаке пловидбе и Друштво за експлоатацију електричне енергије М. М. Подобедова и Кº пустили су у саобраћај по реци Неви електричне трамваје.
Коришћени су само у зимском периоду. Шине и прагови постављани су под углом по леду, док се горе налазила контакт жица. Стубови електричних водова фиксирани су и замрзавани у леду. Трамваји су се кретали брзином од двадесет километара на сат.
У периоду од јануара до марта трамваји су саобраћали на четири линије. Током сезоне превозили су до 900 хиљада путника. А по топлом времену том рутом су ишли трајекти.
По истом моделу 1899. године покренут је превоз у Нижњем Новгороду, по леду реке Оке.
Нижњи Новгород
Јавно власништвоА 1917. године и у Архангелску, замрзнутом Северном Двином.
Архангељск
Јавно власништвоАрхангељск
Public domainУ Санкт Петербургу трамваји су саобраћали по леду од зиме 1895. до зиме 1910. године. И ни један није пропадо кроз лед. А прва линија копненог електричног трамваја у граду покренута је тек 1907. године, пет година након што је мрежа железничких пруга са коњском вучом прешла у градски посед.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу