Случај бурјатског будистичког монаха који је после 75 година под земљом изгледао као жив

Даши-Доржо Итигелов

Даши-Доржо Итигелов

Јавно власништво
Даши-Доржо Итигелов је умро пре 96 година, али је завештао да се његово тело ексхумира. Када је ископано, с њим су почеле да се дешавају необичне ствари.

Монашке легенде о будистичком подвижнику Итигелову описују невероватне догађаје (на пример, да се пред његовим ногама растворила вода). Са сигурношћу се, међутим, зна да је рођен 1852. године, да је са 15 година дошао  у манастир, спознао будистичко учење, заслужио лични пријем код цара Николаја II и постао поглавар будиста у Источном Сибиру.  

Кад му је било 75 година, Итигелов је сео у лотосов сед, ушао у медитацију и више из ње није изашао. „Обиђите и погледајте моје тело за 30 година, а за 75 година га извадите из земље“, рекао је пре тога.

Монах је посут сољу и сахрањен у коцкастом сандуку. То је било 1927. године.

У складу са завештањем, ковчег са његовим телом је 2002. године извађен из земље и пренет у Иволгински дацан. Када је отворен, со га је покривала до рамена, а глава му је, према речима сведока, изгледала као да је жива.

Експерти су признали: његово тело је у стању као да је умро пре неколико сати. Осим тога, шест година после ексхумације Итигеловљево тело је 10 килограма теже. Повремено се на њему може запазити вишак влаге који подсећа на зној.

Према науци, тело бурјатског ламе је мртво. Анализа коже показује да је ниво брома у њој увећан 40 пута, а температура тела је испод 20 степени, што је апсолутни показатељ смрти.

Међутим, монаси тврде нешто друго (изузев Далај-ламе који овај случај не коментарише). На хиљаде ходочасника одлази у Иволгински дацан да се поклони Итигеловљевом телу.

Последњи пут је експертска анализа тела начињена 2005. године, након чега су монаси забранили било какве провере, па чак и фотографисање.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“