Зашто је у старој Русији било тако мало камених грађевина?

Софијски храм у Великом Новгороду

Софијски храм у Великом Новгороду

Legion Media
У Русији постоји само неколико грађевина које датирају из 12-13 века, и то су релативно мале цркве и храмови. Насупрот томе, у Европи, џиновске камене грађевине попут замка Елц или дворца Алказар изграђене су још у 8-9 веку. За то постоје три конкретна разлога.

У Русији је било свега неколико каменолома 

Црква Петра и Павла из XII века и храм Великомученице Варваре из XVIII века у Смоленску

Континентална Русија није планинска земља. Каменолома је у античко доба било свега неколико, а транспорт камених плоча од њих до градова и насеља био је изузетно тежак и скуп. Због тога су чак и руски кнезови правили своје тврђаве и палате од дрвета, којег је у Русији било и има у изобиљу. 

Залихе дрвета у Русији су готово бескрајне 

Дрвени дворац у Коломенском (Москва) на гравири из 1780. године

И после стотина година градње милиона изби, тврђава, цркава, дрвета у Русији има у изобиљу. Сваки Рус из древних времена знао је како да направи избу, штавише – избе су се могле раставити, пренети на другу локацију и поново саставити. Међутим, није било потребе да се то ради, јер се у сваком селу и граду могла купити нова изба – или отићи у шуму, посећи стабла и направити је. 

Монголо-татарска инвазија оштетила је руску грађевинску традицију 

Симонов манастир у Москви, камени амбар и кула Дуло, 1913.

Монголско-татарска инвазија која се догодила у 13-14 веку била је велики ударац за све руске индустрије које су до тада тек почеле да се формирају. Отприлике, трећина становништва је збрисана, а највећу штету су претрпели најразвијенији градови попут Кијева, Рјазања, Владимира. Инвазија је физички уништила већину професионалних руских градитеља и архитеката тог доба. 

Након инвазије, требало је око 200 година пре него што је камена градња настављена у Русији, крајем 15. века. Када је велики италијански инжењер Аристотел Фиораванти стигао у Москву 1480-их, открио је да Руси не знају да праве чак ни обичне цигле. 

Камени амбар Симоновог манастира у Москви

Када је Петар Велики основао Санкт Петербург 1703. године, привремено је забранио сву камену градњу у Русији, осим у новој престоници. Забрана се није стриктно поштовала, али је утицала: већина руских клесара отишла је у Санкт Петербург тражећи запослење. Проблем материјала није био толико акутан у Санкт Петербургу, који се налази у близини бројних каменолома у региону. А систем кметства, који је већ био у пуном замаху, омогућавао је бржи транспорт камена захваљујући раду кметова.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“