Зашто је у старој Русији било тако мало камених грађевина?

У Русији је било свега неколико каменолома 

Континентална Русија није планинска земља. Каменолома је у античко доба било свега неколико, а транспорт камених плоча од њих до градова и насеља био је изузетно тежак и скуп. Због тога су чак и руски кнезови правили своје тврђаве и палате од дрвета, којег је у Русији било и има у изобиљу. 

Залихе дрвета у Русији су готово бескрајне 

И после стотина година градње милиона изби, тврђава, цркава, дрвета у Русији има у изобиљу. Сваки Рус из древних времена знао је како да направи избу, штавише – избе су се могле раставити, пренети на другу локацију и поново саставити. Међутим, није било потребе да се то ради, јер се у сваком селу и граду могла купити нова изба – или отићи у шуму, посећи стабла и направити је. 

Монголо-татарска инвазија оштетила је руску грађевинску традицију 

Монголско-татарска инвазија која се догодила у 13-14 веку била је велики ударац за све руске индустрије које су до тада тек почеле да се формирају. Отприлике, трећина становништва је збрисана, а највећу штету су претрпели најразвијенији градови попут Кијева, Рјазања, Владимира. Инвазија је физички уништила већину професионалних руских градитеља и архитеката тог доба. 

Након инвазије, требало је око 200 година пре него што је камена градња настављена у Русији, крајем 15. века. Када је велики италијански инжењер Аристотел Фиораванти стигао у Москву 1480-их, открио је да Руси не знају да праве чак ни обичне цигле. 

Када је Петар Велики основао Санкт Петербург 1703. године, привремено је забранио сву камену градњу у Русији, осим у новој престоници. Забрана се није стриктно поштовала, али је утицала: већина руских клесара отишла је у Санкт Петербург тражећи запослење. Проблем материјала није био толико акутан у Санкт Петербургу, који се налази у близини бројних каменолома у региону. А систем кметства, који је већ био у пуном замаху, омогућавао је бржи транспорт камена захваљујући раду кметова.