У Србији обележен дан сећања на трагичан догађај из руско-српске историје

Борећи се против Турака код места Горњи Адровац, 2. септембра 1876. године, Русија је изгубила једног од својих најистакнутијих представника тог периода, изузетног војника, научника, публицисту, убеђеног словенофила Николаја Николајевича Рајевског. 

Када је 1876. почео рат Србије и Турске, Рајевски је био на служби у Одеси. У настојању да помогне својој српској браћи, он је 11. августа 1876. поднео оставку и отишао да се као добровољац бори за ослобођење Србије, Црне Горе и Херцеговине.

Портрет Николаја Николајевича Рајевског, рад Џорџа Доуа

Преко 4.500 руских војника и официра, међу којима и Николај Рајевски, укључило се у борбу против Турака за ослобођење Балкана. Чим је 21. августа стигао на фронт, пуковник Рајевски је добио специјални одред под својом командом. Убрзо су постигнути и први резултати: 25. августа одред под командом Рајевског уништио је десно крило турске војске у Алексиначкој бици. У борби је страдао коњ пуковника, а Рајевски је свеједно потрчао у напад са исуканом сабљом. После великих успеха Рајевски je добио команду над целим десним крилом војске.

Међутим, почетком септембра турска војска је успела да изведе лажни маневар, захваљујући коме је 60.000 турских војника напало три пута мање десно крило српске војске. На самом почетку битке погинуо је Николај Рајевски, а десно крило српске војске, изгубивши команданта, поражено је.

Смрт Рајевског оставила је велики траг и у Србији и у Русији. Српско друштво одало му је највише почасти: сахрану пуковнику одржао је српски митрополит Михајло у присуству краља Милана и свих министара у српској влади. У Русији је херојска погибија Николаја Рајевског довела до таквог пораста прословенског духа да је руски цар одлучио да се умеша у догађаје на Балкану и започне рат против Турске.

Николај Рајевски је завештао да се сахрани у Русији, али да срце, које је горело од љубави према српском народу, заувек остане у Србији. Његова воља је била испуњена. Срце хероја се и данас чува у манастиру Свети Роман код Ђуниса, на српској земљи, коју је Рајевски тако волео и за коју је живот дао.

Одломак из документарног филма „Српски гамбит: Звезда и смрт грофа Вронског“. Филм, за који је сценарио писао директор Руског дома Јевгениј Баранов, реконструише биографију Николаја Рајевског. Писма руског пуковника чита Милош Биковић.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“