На 195. годишњицу рођења генија из Јасне Пољане у Београду се отвара изложба „Толстој и Србија“

Историја
RUSSIA BEYOND - СРБИЈА
Државни музеј „Л. Н. Толстој“ и Руски дом у Београду упознаће српску публику са несвакидашњим експонатима на изложби „Толстој и Србија“.

Поводом деведесетогодишњице постојања Руског дома у Београду и 195. годишњице рођења Лава Николајевича Толстоја у српској престоници биће отворена изложба коју ће публика моћи да види наредних месец дана. Поставка ће посетиоце упознати са документима који најречитије говоре о везама Лава Николајевича Толстоја са Србијом и њеном историјом и културом.

Један од сегмената изложбе посвећен је роману „Ана Карењина“ и транспоновању „српског питања“ у роману. Поред тога биће представљена преписка Лава Толстоја са српским кореспондентима, као и сведочанство о избору Толстоја за почасног члана Српске краљевске академије. Народна библиотека Србије уступиће годишњак Српске краљевске академије у коме је објављено да је Лав Толстој изабран за почасног члана. Захваљујући Народној библиотеци на изложби ће се наћи, како први, тако и најновији преводи Толстојевих дела на српском језику.

Захваљујући ангажману професорке руске књижевности на београдском Филолошком факултету Ирине Антанасијевић биће представљени стрипови с почетка двадесетог века настали по делима Лава Толстоја. Драгоцени допринос поменутом пројекту дали су Народно позориште и Музеј позоришне уметности Србије. Они су обезбедили плакате, програме, фотографије, али и скрипте за представе настале по Толстојевим делима у различитим временским периодима.

„Поред Државног музеја Л. Н. Толстоја у припреми изложбе учествовали су Руски дом, Народна Библиотека Србије, Народно позориште и Музеј позоришне уметности Србије. Народна библиотека уступиће Толстојева дела објављена на српском језику (први превод датира из 1914. године), међу којима су и прва издања романа ‘Рат и мир’ и ‘Васкрсење’. Од Народног позориште добили смо прве, али и најновије плакате представа по Толстојевим делима, а од Позоришног музеја костиме. На тај начин на изложби ћемо имати како историјски, тако и савремени сегмент, што сведочи о Толстојевој популарности у Србији и данас“, рекла је Галина Лисјакова, руководилац Одељења за научно-излагачки рад музеја.

„Део изложбе биће посвећен стриповима насталим по делима Лава Николајевича. Двадесетих година прошлог века у Југославији су објављивани стрипови по причи ‘Хаџи Мурат’ и романима ‘Ана Карењина’ и ‘Васкрсење’. Планирамо да изложбу представимо и у Црној Гори и Босни и Херцеговини. Обогатићемо је сегментима посвећеним Толстојевим односима са српским писцима“, каже Галина Лисјакова.

Из фондова Државног музеја Л. Н. Толстоја посетиоцима ће бити презентоване фотографије, рукописи, графике, видеохроника и штампана издања, а моћи ће и да чују снимак Толстојевог гласа.