Немачки војници крај Харкова у мају 1942.
Roger Viollet/Getty Images„Због изузетне величине територије Русије апсолутно је немогуће потпуно њено освајање“, истицао је начелник Врховне команде Вермахта, генерал-фелдмаршал Вилхелм Кајтел у време припреме напада на Совјетски Савез.
Планирано је да Црвена армија буде потучена за 6-10 недеља, и да после њеног слома немачке трупе дођу до линије Волга – Архангелск. Ту је, у складу са планом операције „Барбароса“, требало да се направи заштитна „баријера против Азијске Русије“. „Последње индустријско подручје које Русима остаје на Уралу моћи ће да се неутралише помоћу авијације“, писало је у документу.
Међутим, после значајних ратних успеха Вермахта ова оперативно-стратешка граница је брзо померена даље на исток, све до Уралских планина. „Безбедност Рајха ће бити осигурана тек када западно од Урала не остане ниједна туђа војна јединица; о безбедности тог простора... бринуће се Немачка“, изјавио је Хитлер 16. јула 1941. године.
Претпостављало се да ће сломљени СССР без кавкаске нафте (налазишта у Сибиру још нису била откривена) једноставно нестати са политичке карте Европе, а његови остаци ни на који начин неће представљати опасност по Немачку. Поред тога, Руси ће изгубити и цео Далеки исток и део Сибира, све до језера Бајкал, јер је све то, према стратешком плану „Кантокуен“, требало да заузме Јапан.
Хитлер је планирао да награди и своје европске савезнике – да Финцима препусти јужну Карелију и територију Лењинграда (пошто буде сравњен са земљом), а Румунима Бесарабију и део Украјине.
Сазнајте више: Шта је Хитлер у случају победе планирао да уради са становништвом СССР-а?
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу