Филолози и историчари се слажу да је Москва добила име по реци која кроз њу протиче. Али откуд потиче назив реке и шта би могао да значи? Око тог питања су се ломила копља, али несумњива истина није утврђена.
Почетком првог миленијума наша ере на територији Москве су живела угро-финска племена. Због тога неки стручњаци претпостављају да назив Москва потиче из угро-финске језичке групе. У језицима ове групе елемент „ва“ обично значи „вода“, „река“ или „мокар“. Елемент „моск“ подсећа на реч „моск“ у језику народа Коми и значи „крава“. Испоставља се да назив престонице Русије значи „кравља река“ или, метафорички, „река-хранитељка“. Ова верзија је стекла популарност захваљујући томе што ју је подржао чувени историчар Василиј Кључевски. Али касније се испоставило да народ Коми никада није обитавао у близини реке Москве и теорија је проглашена за неуверљиву.
Још у једном језику из угро-финске групе – у мерјанском – реч „маска“ значи „медвед“, а „ава“ – „жена“ или „мајка“. На основу звучања појавило се тумачење према којем река Москва значи „медвеђа река“ или „река Медведица“. На мерјанском језику говорио је народ Мерја, а према најстаријем летопису „Повести минулих лета“, овај народ је заиста живео у источном делу Подмосковља у IX веку. Али како на том простору није било других река чији би се назив завршавао на „ва“, научници су од ове теорије одустали.
Према трећој угро-финској хипотези, назив се преводи као „мутна или прљава вода“. Али према њој, елемент „моск“ потиче из прибалтичко-финских језика, у којим „musta“ значи „црн, таман“, а елемент „ва“ из језика Коми. Порекло два дела једне речи из различитих језика је спорно, па данас експерти не подржавају ниједну угро-финску верзију о пореклу речи Москва.
Ако верујемо верзији о скитском пореклу речи, назив престонице потиче од речи „ama“ у значењу „моћна река“. Скити, упознати са планинским рекама, тешко да би тако назвали реку Москву са њеним спорим и мирним током. Али главни аргумент против ове верзије је тај да Скити никада нису обитавали у близини централне Русије.
Иберијско-кавкаска хипотеза је хибридна верзија, према којој део речи потиче из кавкаских језика, а део из угро-финских. Елемент „ва“ присталице теорије сматрају за угро-фински, у значењу „вода“, док „моск“ наводно потиче од кавкаског народа Мосхи. Само што последња претпоставка почива искључиво на спољној сличности две речи и нису пронађене никакве историјске чињенице које би то потврдиле.
Постоји велики број хипотеза о словенском пореклу назива руске престонице. Али смисао већине њих је у томе да не треба анализирати саму реч Москва, него њен стари облик „Моски“. У староруском језику корен „моск“ је имао значење „течност, мочвара, влага“. Испоставља се да назив Москва значи „мочварни терен“. Додатни аргумент у прилог овој теорији је то што река Москва извире на мочварном терену који је касније добио назив „Москворецка бара“.
Али ова хипотеза не узима у обзир да су пре Словена на територији Москве живела племена која су говорила на језицима угро-финске и балтичке групе. А тешко да главна река области није имала назив пре доласка словенских племена и да је до нас стигао назив који су смислили Словени.
Идеју о томе да су балтичка племена дала назив реци Москви развио је доктор филологије Владимир Топоров. Он је приметио да на територији балтичких земаља има много река чији се називи завршавају на „ва“, а такође је у балтичким језицима пронашао читаву групу речи сличних по значењу са руским које садрже елемент „моск“. Још једна значајна чињеница је да се реке које се завршавају на „ва“ налазе западно од Москве и да их готово нема на истоку, што значи да назив реке највероватније потиче од племена која су се касније преселила западно од Москве.
Према Топоровљевој хипотези постоје две варијанте тумачења назива престонице. Једна понавља претпоставку о словенском пореклу речи. Док према другој варијанти назив значи „изувијана река“. У балтичким језицима речи које звуче слично „моск“ могу имати назив „чвор“, а река Москва само унутар територије града прави 11 великих завоја, односно петљи.
Постоје и апсолутно невероватне, бајковите претпоставке о пореклу речи Москва. На пример, у XVII веку се због грешака летописаца појавио мит о учешћу једне библијске личности у оснивању Москве. Мосок, Нојев унук, наводно је ишао са својим племеном из Вавилона, и дошавши до реке Москве, која је добила име по њему, „изродио Московите по свом имену“. Испоставља се да Нојев унук према легенди не само што је дао назив престоници, него је био и праотац Словена.
Све верзије о пореклу назива Москва су само претпоставке и научници до данас не могу са сигурношћу да објасне етимологију ове речи.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
