Експедиција је покренута поводом 100. годишњице од изградње планинског пута Врање-Босилеград, познатијег као „Руски пут“, у жељи да се скрене пажња јавности на допринос Руса развоју Србије, те руско историјско наслеђе на овим просторима.
У жељи да одају почаст руским козацима који су дали животе током веома сложене изградње пута кроз тешко доступне и брдовите пределе југа Србије, руско-српска екипа је руским теренцима „Нива“, моторима и бициклима прешла преко 70 километара уз обилазак старих споменика који чувају сећање на преко 4.000 руских козака неимара на планини Бесна Кобила и у селу Корбевац.
Руски пут је градила Кубањска козачка дивизија под командом генерала Василија Логвинова у периоду масовног доласка козака у Србију од 1921. до 1925. године. С обзиром на то да је био главна карика у повезивању Јужне Србије са Источном Бугарском, „Руски пут“ је током прошлог столећа имао статус стратешког значаја, а у употреби је и данас.
Многи козаци који су га градили дали су своје животе јер је рад био исцрпљујући, а терен неприступачан и планински. У селу Корбевац и на Бесној Кобили козацима су подигнути споменици, као вечни спомен на оно што су урадили за српски народ.
„Кубанска козачка дивизија, браћи козацима страдалим у туђини 1921 -1925. године” - написано је на споменику страдалим Русима који је подигнут у Корбевцу.
Василиј Логвинов је живео у Врању, где је сахрањен на Шапраначком гробљу, а други пројектант пута Борис Поздњаков, који је такође живео у Врању, био је геодетски инжењер.