То није лако искуство. Врло је вероватно да нећете моћи чак ни да видите никакве детаље, јер немате много времена. Забрањено је застати, чак и на неколико секунди, док правите круг око непробојног стакленог саркофага у коме лежи Лењиново тело, јер ће обезбеђење одмах тражити да наставите да корачате. Упркос томе, многи људи који посећују престоницу се ипак одлучују да га посете – па смо их питали зашто.
Лењиново здравље је почело да се погоршава 1922. године, због атеросклерозе мозга, а 1924. револуционар је умро.
У почетку, никоме није падало на памет да сачува његово тело тако дуго и био је балзамован само за јавни испраћај. Шест дана након Лењинове смрти, када је испраћај завршен, изграђен је дрвени маузолеј где је требало бити сахрањен, али људи су стално долазили и долазили. Захваљујући доктору Алексеју Абрикосову, који је балзамовао вођу, тело је било добро очувано, па је влада одлучила да одложи сахрану.
Дрвени маузолеј је изграђен на брзину, па је у пролеће 1924. одлучено да се изгради нова гробница. Истовремено, почели су да се појављују и први знаци распадања, па је политичко руководство морало да смисли достојан начин да сахрани свог покојног лидера. Петог марта коначно су дошли до закључка да би било боље да се тело сачува за будуће генерације – а до краја јула два хемичара по имену Владимир Воробјев и Борис Збарски завршили су рад на експерименталној, дугорочној врсти балзамовања. Док је Лењиново тело поново балзамовано, нови, бољи, али још увек дрвени маузолеј саградио је архитекта Алексеј Шчусев. Мермерни маузолеј који данас можете видети на Црвеном тргу изграђен је тек 1930. године по пројекту истог архитекте. Нико није знао колико ће Лењиново тело трајати. Али деведесет девет година касније, исто тело лежи на истом месту.
Лењинов маузолеј око 1980-те
Universal History Archive/Getty Images)Како се СССР распао многи су се залагали за стандардно сахрањивање Лењиновог тела, говорећи да он не представља модерну Русију и њене нове идеје и вредности. Ипак, нека нова одлука о томе шта радити са Лењиновим телом још није донета.
Имдре Ваноф из Индонезије верује да је искуство много дубље него што звучи и да се не ради само о виђењу тела: „Као студент заинтересован за глобалну историју и различите културе, желео сам да из прве руке искусим место где је један од најутицајнијих личности 20. века сахрањен. Поред тога, архитектура и свечаност таквих места често пружају јединствен увид у вредности нације, наративе и начине на које памте своје вође. Посета оваквим историјским местима помаже да продубим разумевање и уважавање богатих руских таписерија историје“.
По Имдреовом мишљењу, маузолеј једноставно не може бити досадан.
Индре испред маузолеја
У међувремену, један пар из Кине рекао је да су одлучили да га посете скоро из истог разлога. Русија и Кина деле заједничку историју у вези са комунизмом, а Лењин је био велики револуционарни вођа. Што се самог искуства тиче, признали су да није било ништа посебно, али су то учинили да би доживели ово место пуно историје – и нису пожалили што су чекали у дугом реду.
Дениз из Турске био је у Москви на пословном путу и одлучио је да посети маузолеј, јер верује да је Лењин био важна личност у историји. Такође је много читао о њему и, заправо, каже да му се допала његова посета и да би препоручио и својим пријатељима да оду. Истовремено, сматра да би можда било боље да се маузолеј измести, како не би био на државном главном тргу – као што је то у његовој домовини. Ататурков маузолеј (Аниткабир) у Анкари налази се прилично близу центра града, али не на главном тргу Кизилај.
Денизова земљакиња Берке рекла нам је да је то њена друга посета Русији – и оба пута је посетила маузолеј. Први пут је дошла сама, а сада је хтела да покаже земљу мужу и синовима. Признала је да сам маузолеј није био велико искуство, јер у њему нема ничег посебно занимљивог, али Лењина сматра веома важном историјском личношћу. И, коначно, то је нешто што једноставно морате обићи кад посећујете Москву!
Да будемо искрени, нису сви туристи ставили маузолеј на своју листу места за посету – сустигли смо две девојке из Дубаија, које су, како смо мислили, кренуле ка маузолеју. Али, испоставило се да оне уопште не знају чему он служи. Био је то први дан њихове прве посете Москви – и само су желели да виде Кремљ и Црвени трг.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу