Коју су западну технику користиле совјетске трупе у Другом светском рату?

САД, Велика Британија и Канада су за време Другог светског рата као војну помоћ послале СССР-у десетине хиљада јединица различите војне и цивилне опреме – тенкове, оклопне транспортере, ловце и бомбардере, бродове, мотоцикле, камионе и војна возила.

Совјетски Савез им је највише био захвалан за камионе Studebaker и војне аутомобиле Willys. С обзиром на катастрофалну ситуацију са транспортом та возила су била спас за Црвену армију.

Западна војна техника, додуше, није била главна ударна снага Црвене армије, али она пружила значајан допринос победи над нацистичком Немачком на Источном фронту.

Тенкови

Valentine

Archive photo

У току рата западни савезници су послали Совјетском Савезу преко 10.000 тенкова. Били су то британски: Мk.II „Matilda II“, Mk.VIII „Cromwell“, Mk.VII „Tetrarch“, Mk.IV „Churchill“ и Mk.III „Valentine“, и амерички: M4 Sherman, Stuart и М3 Lee. Они су коришћени у борбама против Немаца код Москве, у Стаљинграду, на Курској избочини и у Берлину.

Западна оклопна техника је у Црвеној армији цењена због удобности која је толико недостајала совјетским оклопним возилима. Слична ситуација је била и у погледу поузданости и борбених карактеристика појединих савезничких тенкова.

Sherman

Archive photo

Совјетским тенкистима су се највише свидели здепасти британски „Валентини“ (Mk.III „Valentine“) и високи амерички „Шермани“ (M4 Sherman), који су представљали спој високе борбене ефикасности и комфора за посаду. Од свих оклопних возила они су СССР-у испоручени у највећем броју.

Детаљније о западним тенковима које је користила Црвена армија можете прочитати овде.

Ловачки авиони

Hurricane

Archive photo

За време рата је из САД и Велике Британије у Совјетски Савез стигло око 14.000 ловачких авиона. Међутим, нису сви они имали исту вредност. Испоставило се да су многи западни авиони застарели и да не могу равноправно да се боре са новим немачким „Месершмитовима“ (Messerschmitt).

На пример, британски „Харикен“ (Hawker Hurricane) имао је осам митраљеза, и сви они су, како се испоставило, били толико бескорисни да су нацисти чак слали подругљиву поруку совјетским пилотима „не гребуцкајте фарбу на немачким летелицама“. Зато је на те авионе постављено совјетско наоружање.

Aircobra и Покришкин

Archive photo

Са друге стране, совјетски пилоти су заволели америчку „Еракобру“ (Airacobra). Истакнути асови Ратног ваздухопловства Црвене армије Григориј Речкалов и Александар Покришкин су на овом ловцу однели већину својих победа у ваздушним биткама.

Детаљније о западним ловачким авионима које је користила Црвена армија можете прочитати овде. 

Бомбардери

Douglas A-20G Boston

Игор Бубин/Public Domain

Западни савезници су Совјетском Савезу испоручили око 3.700 бомбардера. Већином су то били авиони америчке производње, док је британских бомбардера било двадесетак.

Совјетски пилоти су веома ценили америчке А-20 (Douglas A-20 Havoc/DB-7 Boston) и B-25 (North American B-25 Mitchell), ефикасне, удобне и лаке за управљање. Они су се одлично показали у совјетској оперативно-тактичкој и поморској авијацији, као и у авијацији великог домета.

Бомбардери Краљевског ратног ваздухопловства Handley Page Hp.52 Hampden и Hereford.

Imperial War Museum

Потпуно другачија ситуција је била са британским „Хемпденима“ (HP.52 Hampden). „То су ’мртвачки ковчези’“, говорио је пилот Алексеј Гусев о овим бомбардерима. „Било је страшно летети у њима. Било је страшно чак и кад им прилазите...“

Детаљније о западним бомбардерима које је користила Црвена армија прочитајте овде.

Оклопни транспортери

Оклопни транспортер М3А1 „Скаут“

Аркадиј Шајхет

За време рата против нацистичке Немачке Црвена армија није имала своје оклопне транспортере. СССР их практично није ни производио. Тада су у помоћ Црвеној армији прискочили западни савезници.

САД и Велика Британија испоручили су СССР-у преко 6.000 транспортера. Полугусенични М2, М5 и М9 су углавном коришћени за вучу артиљеријског оруђа, док су британски Универзални транспортери (Universal Carrier) и амерички М3А1 „Скаути“ (M3 Scout Car) интензивно коришћени у извиђачким нападима, заузимању важних прелаза преко река и уништавању немачких трупа које су се повлачиле.

Универзални оклопни транспортер (Universal Carrier)

Archive photo

Поуздани, удобни и добро наоружани, амерички „Скаути“ су били омиљени оклопни транспортери у Црвеној армији. Често су коришћени за пратњу аутомобила највиших совјетских команданата.

Детаљније о западним оклопним транспортерима које је користила Црвена армија прочитајте овде.

Бродови

Торпедни чамац Bocnep USA.

Ревјакин Ф. П.

СССР је од савезника добио и више од 500 великих и малих пловила – ловаца на подморнице, миноловаца, десантних и патролних бродова, торпедних чамаца, тегљача, танкера и теретних бродова. Сви они су одиграли су важну улогу у борбеним окршајима против Немаца на Балтичком, Северном и Црном мору и против Јапанаца у Тихом океану.

Када је Ратна морнарица СССР-а доживела губитак главних предузећа за бродоградњу у Украјини, западне испоруке су постале веома важан извор за попуњавање совјетских надводних снага. Поред тога, већина америчких и британских бродова имала је високе перформансе и поседовала опрему која у Совјетском Савезу није постојала.

„Елко“ спреман за слање у СССР.

Public domain

Међутим, није сва западна техника одушевила совјетску команду. На пример, у разговору са председником компаније за изградњу бродова Higgins Industries руски контраадмирал и инжењер Александар Јакимов је овако окарактерисао америчке торпедне чамце: „Припадници ратне морнарице су оценили добијене торпедне чамце на следећи начин: Воспер (Vosper) – ништа посебно, Хигинс (Higgins) – добар, Елко (Elco) – одличан.”

Аутомобили

БM-13 „Каћуша“ на шасији Студебекера.

TASS

Од почетка напада Вермахта на СССР ситуација са аутомобилским транспортом у совјетској војсци била је катастрофална. Владала је велика несташица аутомобила, а возила која су била на располагању нису имала нарочите техничке карактеристике.

Совјетском Савезу је испоручено око 400.000 камиона, трактора, оклопних ремонтно-евакуационих машина и војних возила, као и амфибијских возила. Та возила су била цењена због поузданости, удобности, лаког и практичног управљања, снажних мотора и одличне проходности.

Војни аутомобил „Вилис“

Министарство одбране РФ

У највише примерака (око 200.000) испоручен је „Студебекер“ (Studebaker), најомиљенији амерички камион у Црвеној армији. „ЗИС-ови су имали две осовине и гасили су се на лошем путу. А ’Студебекери’ су добри на сваком терену, имали су и предњу и задњу вучу, и веће маневарске могућности“, сећао се потпоручник минобацачког батаљона Павел Гуревич.

Други „љубимац“ совјетских војника био је војни аутомобил „Вилис“ (Willys). Ти аутомобили су били веома омиљени и у команди и међу извиђачима, пре свега захваљујући брзини (105 км/ч), добрим маневарским способностима и малим димензијама које су им омогућавале да се лако камуфлирају.

Детаљније о западним аутомобилима које је користила Црвена армија можете прочитати овде.

Мотоцикли

Harley-Davidsons

Јевгениј Халдеј/Sputnik

Пред почетак упада немачких трупа у СССР ситуација са мотоциклима у Црвеној армији била је прилично јадна. Совјетске трупе нису имале много „гвоздених коња“, а принудна евакуација фабрика у Сибир знатно је отежала њихову производњу.

И овде су у помоћ СССР-у притекли западни савезници. Од свих добијених модела из САД и Велике Британије, као најбољи се показао „Харли Дејвидсон“ (Harley-Davidson WLA-42). Он је био и најбројнији мотоцикл у Црвеној армији јер их је послато највише – укупно 21.000.

Амерички војни „гвоздени коњ“ је био поуздан и отпоран мотоцикл са деловима високог квалитета, са великом носивошћу и комфором, и са моћним мотором који је могао да троши и бензин лошег квалитета. Није се баш добро осећао на неравном терену, али је зато на путу развијао брзину до 110 км/ч.

Детаљније о томе како је Црвена армија јурила нацисте на „Харли Дејвидсону“ прочитајте овде. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!