Колико су времена познати бољшевици провели у затвору?

Владимир Иљич Лењин

Лидер бољшевичке партије направио је прве кораке на револуционарном пољу још на Казањском универзитету, где је студирао права. Он је 1887. године, после три месеца студија, ухапшен на неколико дана због учешћа у студентском штрајку. Било је то његово прво хапшење. Због тога је избачен са универзитета и депортован из Казања. Касније му је опроштено и он је уписао универзитет у Санкт Петербургу. Ту се већ озбиљно укључио у револуционарне активности.

У Санкт Петербургу је било много марксистичких кружока, па је и Лењин 1895. године основао свој кружок „Савез борбе за ослобођење радничке класе“. Због организације и деловања „Савеза“ је ухапшен, па је у затвору провео 14 месеци. После истека казне прогнан је у село Шушенско (Крснојарски крај, Сибир) на три године. У изгнанству се венчао са Надеждом Крупском, са којом је провео остатак живота. Тек у фебруару 1900. године, када је истекао период прогонства, Лењин је напустио Шушенско.

Али кратко је био на слободи. Већ у јуну је поново ухапшен у Санкт Петербургу на 10 дана. Убрзо је отпутовао у иностранство, да би 1914. био поново ухапшен у месту Поронин (тада терититорија Аустроугарске). Месец дана касније је ослобођен и након тога више није хапшен, јер је живео у иностранству, а у Русију се вратио тек после Фебруарске револуције 1917.

Укупно (укључујући прогонство) око 4 године и 3 месеца проведених у затвору.

Јосиф Висарионович Стаљин

Будући „отац народа“ се са 15 година укључио у рад марксистичких удружења, а већ са 17 је постао члан Тифлиске организације у оквиру Руске социјалдемократске радничке партије у Грузији. Први пут је ухапшен 1902. у Батумију када је имао 22 године. Одатле је пребачен у затвор у Кутаиси, а затим послат у прогонство у Сибир. После тог првог хапшења Стаљин (тада Џугашвили) је у затвору провео годину и 9 месеци.

Следећи пут је ухапшен 1908. године због напада на складиште оружја (хтео је да обезбеди оружје за партију). Ухапшен је у Бакуу и депортован у Вологодску губернију (север европског дела Русије), али је 24. јуна 1909. побегао. Убрзо је поново ухапшен и послат на одслужење остатка казне. Ту је остао до 1911. године, након чега је прогнан у Вологду и стављен под полицијски надзор. И одатле је побегао 1912, да би 1913. опет био ухапшен, прогнан и стављен под полицијски надзор, али у Туруханску област (Сибир). Касније су он и његов будући колега-револуционар Јаков Свердлов пребачени у сибирско село Курејка, изнад Поларног круга. Одатле Стаљин није успео да побегне и остао је тамо до 1916. године.

Вест о фебруарској револуцији Стаљин је дочекао у Ачинску, граду удаљеном око 1.000 км од Курејке. Ту је заједно са осталим заробљеницима достављен ради регрутовања. Утврђено је, међутим, да није способан за војну службу па остао је у граду до истека казне, а у марту 1917. године се вратио у Петроград.

Укупно (укључујући прогонства) 8,5 година проведених у затвору.

Лав Давидович Троцки

Један од вођа Октобарске револуције и оснивач Црвене армије заинтересовао се за марксизам као матурант у школи. Учествовао је у у формирању радничких кружока још 1897, када је имао 17 година (тада се презивао Бронштејн). Са 19 година је први пут ухапшен. Након скоро две године затвора осуђен је на прогонство у источни Сибир, где је требало да проведе 4 године. Међутим, успео је да побегне у августу 1902.

Побегао је у иностранство, али је 1905. одлучио да се врати у Руско царство. И поред конспирације откривен је и ухапшен у децембру исте године и осуђен на прогонство у Сибир, на неодређено време. У фебруару 1907. поново бежи, и тако почиње његова друга емиграција.

У априлу 1917. британске власти су га ухапсиле у луци Халифакс. Убрзо је пуштен, после чега долази у Петроград. У јулу је поново ухапшен због сумње да је сарађивао са немачким тајним службама, па је пуштен у септембру.

Могло би се помислити да је од октобра 1917. Троцки постао неприкосновен, али после Лењинове смрти отпочиње унутрашња партијска борба, и у окршају са Стаљином Троцки доживљава пораз. У новембру 1927. је искључен из партије, а у јануару 1928. послат у прогонство у Алма Ату (Казахстан), одакле му полази за руком да отпутује у иностранство. Тамо више пута мења место боравка да би се 1935. обрео у Норвешкој. У септембру 1936. норвешке власти под притиском СССР-а стављају Троцког у кућни притвор. У децембру исте године добија мексичку визу и напушта земљу.

Укупно (укључујући прогонства) 7,7 година проведених у затвору.

Феликс Едмундович Дзержински

Будући оснивач совјетских органа државне безбедности је ступио у социјалдемократску партију са 18 година, још као ученик гимназије у Вилњусу (Литванија). Он је 1896. напустио студије да би се потпуно посветио револуционарном раду.

Први пут је ухапшен већ у јулу 1897, а у мају 1898. је прогнан на 3 године у Вјатску губернију (територија данашње Кировске области и Удмуртије, око 1.000 км од Москве), али је у августу 1899. побегао. А онда у јануару 1900. поново бива ухапшен и прогнан на 5 година у Источни Сибир. У јуну 1902. му снова полази за руком да побегне из изгнанства. До 1905. проводи време у иностранству, а по повратку у Варшаву опет бива ухапшен. Убрзо је ослобођен по амнестији у вези са револуцијом 1905.

Дзержински поново доспева у затвор наредне 1906, одакле је пуштен након шест месеци уз кауцију. Затим га опет 1908. хапсе и с обзиром сва достигнућа у револуционарном раду шаљу на доживотно прогонство у Сибир. У децембру 1909. бежи из Сибира и одлази у иностранство.

Из иностранства се Дзержински враћа у Варшаву у јануару 1912. и успешно се скрива од власти све до септембра. Тада га је срећа напустила. Ухапшен је и у затвору је провео 2 године, а онда је осуђен на три године тешког принудног рада. Није успео да избегне ту казну, па је и из затвора изашао тек 1917. захваљујући победи Фебруарске револуције.

Укупно (укључујући прогонства) око 12 година проведених у затвору.

Николај Иванович Бухарин

Члан Политбироа ЦК КПСС (извршно тело Комунистичке партије), а потом и вођа десничарске опозиције, још је у лицеју постао члан радикалне студентске групе. Бухарин се придружио партији 1906. године.

Први пут је ухапшен 1909, а ослобођен месец дана касније након чега се повлачи у илегалу. Међутим, већ крајем 1910. полиција приводи све московске партијске вође, укључујући и Бухарина. У јуну 1911. је осуђен на три године прогонства у Оњегу (Архангелска област, север европског дела Русије), али у августу бежи, и у Русију се враћа тек 1917.

У иностранству су га често хапсили и осуђивали на краће затворске казне. По повратку у Русију још је неколико дана провео у затвору у Чељабинску (Урал, око 1.700 км од Москве) због агитације морнара.

Након свега овога Бухарин постаје једна од најистакнутијих личности у партији. Међутим, политичку каријеру му уништава конфликт са Стаљином. Са још двојицом партијских лидера је оптужен за одступање од партијске линије, а у новембру 1929. је избачен из Политбироа. Против њега су већ у јануару 1937. подигнуте оптужбе због завереничких активности, а у фебруару је ухапшен и држан у затвору све док није погубљен у марту 1938.

Укупно (укључујући прогонства) око 2 године проведене у затвору.