„Руски народ треба држати у стању непрекидног ратовања“: лажно завештање Петра Великог

Russia Beyond (Photo: Public domain)
Петар I је својим наследницима завештао да освоје читав познати европски и азијски свет. Уз једну напомену: такво завештање није ни постојало.

Петар Велики је умро, не стигавши да именује наследника и за собом остави тестамент. Међутим, у Француској је 1836. године објављен текст наводно изгубљеног императоровог завештања. Они који су га објавили тврдили су да је овај документ 1757. године пронашао Шарл Д'Еон у тајним архивама Јелисавете Петровне. Занимљиво је да је Д'Еон (1728-1810), авантуриста и тајни агент, који је 1755. године заиста боравио у Петербургу, половину свог живота провео претварајући се да је жена.

Објављени документ је носио назив „Копија плана европске доминације“ и садржао је 14 тачака. Завештање је било састављено у облику упутства наследницима. Између осталог, цар им је, наводно, наложио следеће:

Руски народ треба држати у стању непрекидног ратовања.

Треба поделити Пољску и мешати се у питања Шведске.

Сви руски императори треба да се ожене немачким принцезама.

Треба заузети Црно море са циљем освајања Турске и Персије.

Себе треба прогласити заштитником православних у Пољско-литванској унији, Мађарској и Османској империји, користећи то за потчињавање ових земаља.

Након освајања Турске и Персије, треба тежити ка Индији.

Треба тежити ка уништењу Француске и Немачке и освајању целе Европе.

Генерално текст Петровим наследницима поручује да освоје читав познати европски и азијски свет. Ово „завештање“, наравно, није по форми наликовало на завештања каква су била уобичајена у Руској Империји, није садржало никаква упутства када се ради о имовини и престолу, што само по себи указује на његову неаутентичност. У њему се не спомињу ни за стварног Петра веома важни правци спољне политике, као што су односи са Холандијом и Кином. 

Па ипак, „Завештање“ је више пута објављивано и интензивно коришћено као доказ „реалних руских циљева“ за време Кримског рата. И мада је у Русији 1877. године у чланку историчара Сергеја Шубинског доказано да се ради о фалсификату, „Завештање“ је наставило да се повремено појављује у вези са Русијом. Поново је објављено, на пример, за време Првог светског рата и чак преведено на персијски језик.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“