Одакле потичу надимци руских владара?

Олег Мудри

Олег Мудри

Виктор Васњецов

Једна верзија о томе како је кнез Олег, наследник Рјурика, добио надимак, описана је у „Повести минулих лета“ – једном од првих историјских летописа о догађајима у Русији тог времена. 

Године 907. Олег је одлучио да ратује и заузме Константинопољ, престоницу Византије. Али залив кроз који су бродови руске војске могли да уђу у град је био затворен. Олег је наредио да се чамци извуку на обалу и ставе на точкове – такав начин преласка копна се често користио. Међутим, подигао се ветар, једра су га ухватила и бродови су почели да се крећу ка Цариграду као опсадне куле; Византијци су се озбиљно уплашили и отворили су градске капије. Можда је јужњацима такав призор могао изгледати као чудо. 

Међутим, Византијци су се и даље надали да ће својим лукавством надмашити кнеза. Изнели су отровну храну и вино, али их је Олег одбио. Као резултат тога, кнез је присилио Цариград да плаћа данак многим великим градовима Русије и због свог подвига добио надимак „Мудри“. 

На савременом руском, његов надимак „Вещий“ значи „видовит“; међутим, на старом руском, је значио „мудри“, тако да заправо кнез нема никакве везе са прорицањем будућности. 

Јарослав Мудри

Јарослав Мудри

Василиј Верешчагин

И овај владар Кијевске Русије је због своје владавине добио надимак „Мудри“. Међутим, он га није добио за живота, већ тек неколико векова касније: надимак се за њега задржао тек 1860-их у руској историографији. 

На пример, за време његове владавине почела је да се шири култура и да се цени образовање; становништво земље почело је вишеструко да се повећава. Он је такође створио први познати скуп закона који је постао темељ руског права до 15.-16. 

Био је и велики дипломата и успео је да изгради пријатељске односе са Шведском, Византијом, Светим Римским Царством и другим европским земљама. 

Всеволод Велико гнездо

Всеволод Велико гнездо

Јавно власништво

Овај син Јурија Долгоруког владао је Русијом почетком 12. века. Наставио је да популарише хришћанску веру кроз изградњу цркава и катедрала; значајно је развио и камену архитектуру. Али, надимак није добио по томе, већ по сопственом начину преузимања власти у земљи – у појединим регионима често би на чело стављао неког свог рођака (и блиског и далеког) којих је имао баш доста. Всеволод је имао 12 деце, од којих су осморо били синови. 

Иван Грозни

Иван Грозни

Иван Пелевин

Један од разлога зашто је први цар Русије добио надимак „Грозни“ биле су његове карактерне особине – бруталност и осветољубивост (ова реч на руском значи „суров“, а не „грозан“). Јавна погубљења, прве масовне репресије, тортуре у затворима – све то је пратило његову владавину. Оснивање опричнине је у томе одиграло посебно значајну улогу: цар је територију Русије поделио на „земшчину“, где се задржала бојарска власт, и „опричнину“ којом је Иван владао уз помоћ своје личне гарде – „опричника“. Потоњи су били познати по својој невероватној бруталности. 

Међутим, Ивана за живота нико није називао „Грозним“. У 16. веку он је једноставно био Иван Васиљевич; надимак „Грозни“, односно, сурови, добио је касније. 

Алексеј Михајлович Најтиши

Алексеј Михајлович

Јавно власништво

Цар Алексеј Михајлович је остао у народном сећању са надимком „Најтиши“. Многи историчари се питају зашто је то тако, јер су времена када је он владао била далеко од „тихих“. 

На престо се попео после „смутног времена“ – периода руске историје обележеног инвазијом лажних наследника трона, страном интервенцијом, као и тешком кризом државности. Његове одговорности су укључивале отклањање последица „смутног времена“ – да би се ухватио у коштац са овим, Алексеј Михајлович је основао нови скуп закона, заменио законе које је још у 10. веку створио Јарослав Мудри. 

Упркос његовим напорима да се избори са кризом, неке од његових одлука довеле су до потпуно супротних резултата. За време његове владавине догодиле су се две велике побуне. „Побуна соли“ и „Бакарна побуна“, као и један устанак који је изазван прекомерним феудалним притиском на људе – посебно због бесконачне потере за одбеглим сељацима. Али, народ је ипак волео цара, јер је велики део свог живота посветио молитвама, посту и обиласку светих места, због чега је и добио надимак „Најтиши“, што значи, у хришћанском смислу, скроман. 

Петар I Велики

Петар Велики

Пол Деларош

Овај цар је за живота добио свој надимак. Иако су га многи савременици критиковали, чак и њима је било тешко да порекну колико су реформе Петра Великог снажно утицале на даљи развој земље. 

Многима је позната фраза да је Петар Велики „отворио прозор у Европу“, која, у целини, описује шта је цар урадио. Настојао је, пре свега, да одбаци застарели, како је веровао, начин живота и да у свој народ усади секуларну европеизовану културу. Под њим су отворене прве световне образовне установе, основане прве штампане новине; многе стране књиге су по први пут преведене на руски језик. Под њим је Русија постала војна суперсила. 

Катарина II Велика

Катарина Велика

Јохан Баптист Лампи Старији

Катарина је такође добила надимак током свог живота. Епоху њене владавине многи историчари знају као „златно доба руског племства“. Племиће је ослободила војне обавезе и плаћања пореза и дозволила им да обављају привредне активности. Сељаштво, с друге стране, није било те среће под њом: нису смели ни да се жале на своје газде. 

Али, нису је сељаци назвали „великом“. Поврх тога, заиста је скупила дугу листу заслуга: од популаризације школског образовања и оснивања збирке Ермитажа до борбе против малих богиња. 

Катарина је први пут названа „Велика“ 1767. године – то је урадила Законодавна комисија коју је сама саставила. Задатак Комисије био је да систематизује законе земље, али је уместо тога посветила неколико својих првих седница којима је требало доделити титулу царици у знак захвалности за њену иницијативу у стварању организације. 

Било је неколико опција. Катарини се није допала титула „Велика“. Сматрала је да значај њених дела треба да оцењују будуће генерације. Царица је пристала да прихвати титулу „Мајка отаџбине“, али су је њени поданици и дворјани и даље називали „Великом“. 

Александар I Благословени

Александар Први

Степан Шчукин

Било је много ствари због којих је Александар I могао бити назван „благословеним“. На пример, за његове реформе које су значајно побољшале положај сељаштва. Али, управо је победа над Наполеоном 1812. знатно учврстила његов ауторитет. Тада је Руска империја добила статус свемоћне суперсиле у глобалној арени, као и статус земље која је успела да поврати мир у Европи. Две године након завршетка рата, Сенат је Александру I званично доделио титулу „Благословеног, великодушног обновитеља земаља“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!