Зашто се Румунија борила против СССР-а у Другом светском рату?

Међутим, СССР, Мађарска и Бугарска су у међувремену ојачале, а нису заборавиле своје територијалне претензије према Румунији. Под притиском Берлина Румуни су 1940. године вратили Русима Бесарабију, Бугарима Јужну Добруџу, а Мађарима Северну Трансилванију.

Такозвана „Велика Румунија“ изгубила је скоро 40% својих територија и преко ноћи престала да буде „Велика“. И тад су своју игру отпочеле дипломате Трећег рајха.

Немци су искористили хаотично стање у Румунији и предложили Румунима да учествују у предстојећој подели СССР-а, у којој је Букурешт могао да поврати не само Бесарабију и Северну Буковину које је узела Москва, него чак и да добије огромне територије Совјетске Украјине све до Дњепра.

Румуни су пристали на сарадњу са нацистима ради обећаних територија на истоку, а уз то су се надали да ће и припадност Северне Трансилваније поново бити размотрена.

Тако је 23. новембра 1940. године Румунија ступила у војнополитички савез Немачке, Италије и Јапана. Мађарска је већ била чланица овог савеза, тако да је дошло до парадоксалне ситуације у којој су два непомирљива непријатеља постала савезници и почела да дејствују заједно у интересу Трећег рајха.