Четворомоторни бомбардер „Иља Муромец-10“ након слетања је имао на трупу преко 70 рупа од пројектила који су оштетили и моторе. Посада је успела да спусти изрешетани авион и да преживи захваљујући храбром тамнопутом Парижанину Марселу Плији који је у лету стајао на крилу авиона и поправљао моторе под ватром противавионских топова и непријатељских авиона.
Догодило се то у априлу 1916. на једном од фронтова Првог светског рата. Руска авијација је бомбардовала станицу Даудзева у Летонији коју су окупирали Немци, а није ни слутила да их тамо чека јака непријатељска противавионска одбрана. Како пишу Генадиј Катишев и Вадим Михејев, Немци су руски авион дочекали ватром из свег расположивог оружја. Чим је двокрилац добио прво оштећење, млађи механичар Марсел се попео на крило да оспособи моторе како би им бар мало продужио рад. У том тренутку је командир посаде рањен и авион је почео да губи висину и „зарања“.
Public domain
Копилот је успео да преузме контролу и врати авион на курс према бази. Сви чланови посаде су већ мислили да је Марсел слетео са крила и погинуо, кад се он бучно стропоштао пред њих из горњег отвора.
„Зар није требало да ти самостално атерираш!“, нашалио се неко. Испоставило се да се Марсел превентивно привезао каишем за подупирач крила, а при паду се клатио висећи у ваздуху. Авион је стигао до свог аеродрома, иако му је поломљено крило при лету придржавала само сила узгона. Приликом атерирања се одвалила половина авиона.
Како се Плија нашао у Русији?
„Марсел Плија је француски држављанин. Пре девет година су богати људи довели његову мајку у Русију као дадиљу. Са њом је био коврџави и живахни момчић“ – тако је о Марселу 1916. године писао часопис „Огоњок“. „Хладна Русија је постала друга домовина тамнопутог Плије. Оженио се Рускињом и сада имају дете. Када је почео рат требало је да се Плија као француски грађанин врати и служи у француској армији маршала Жозефа Жофра (1852-1931), али је он остао и као добровољац се придружио руској армији. Најпре је био возач, а затим механичар на ваздушном броду“, писао је „Огоњок“.
Public domain
Из докумената је познато да је Марсел Плија рођен 1890. у Паризу, што значи да није био „тамнопути роб“. У Русију је дошао кад му је било 17. година и добро је говорио руски. Марсел је поседовао радну биографију из које се види да је радио у Риги као механичар у радионици за сервисирање аутомобила, а када је Руско-балтичка фабрика вагона 1915. године евакуисана у Петроград почео је да склапа авионске моторе и авионе. У септембру 1915. године је као један од најбољих механичара за моторе пребачен у ратно ваздухопловство на дужност млађег механичара. Од краја 1915. године опслуживао је авион „Иља Муромец-10“, на коме је добио два Георгијевска крста. На почетку чланка смо описали други подвиг, за који је добио орден Светог Георгија 3. степена и унапређење у вишег подофицира, а први подвиг је био месец дана раније.
Марсел воли да прича
„26. марта 1916. године, док је летео на двокрилцу „Иља Муромец-10“, пукла је еластична осовина мерача и пресекла цев која повезује водену пумпу и цев за воду, и кад је вода у широком млазу почела да избија из рупе у цеви претећи да онеспособи мотор, он је рукама стегао рупу и зауставио воду. У том положају је један сат и 10 минута седео на крилу, што је омогућило пилотима да авион врате и спусте на аеродром“, пише о подвигу у књижици носиоца ордена.
Public domain
У новембру 1916. Марсел Плија се истакао као митраљезац током борбене мисије другог „Иље Муромца“. Он се сам пријавио на ову опасну и одговорну позицију. А после обављеног задатка је своје сугестије пренео Игору Сикорском, конструктору авиона, предложивши да седиште за митраљесца буде склопиво како не би сметало при гађању. Његов предлог је узет у обзир приликом даљих конструкторских побољшања.
У јесен 1916. Марсел је постао медијска личност: „Блистају очи црне као угарак, светлуцају зуби и цакли се широки црначки нос. Али на глави он носи капу руског војника, на ногама чизме са сарама од цираде и разговетно отпоздравља ’здравия желаем’ (’желимо вам добро здравље’). Сви га запиткују: ’Како си доспео овамо?’ А Марсел воли да прича. Одлично је научио руски, гута само крајеве речи. Познаје грубе војничке изразе...“, са дивљењем описује јунака аутор новинског чланка.
Марсел је демобилисан 1918. године, после Револуције. Тада се вратио у отаџбину и наставио да служи у редовима француске војске. После рата је и даље живео у Паризу, где је радио у својој струци као аутомеханичар. Није познато шта се догодило са његовом женом и дететом, о којима је било речи у поменутом чланку. На интернету постоје подаци да се Плија у Француској није женио и да није имао деце.