На „Партизанској“ станици московског метроа налази се споменик сељаку у кожуху од овчијег крзна и са чворноватим штапом у руци. То је партизан Матвеј Кузмин, најстарији Херој Совјетског Савеза по датуму рођења. Ову титулу је добио постхумно, и ево због чега!
Антон Денисов / Sputnik
Матвеј Кузмич Кузмин из села Куракино (округ Великие Луки, Псковска област) је већ превалио 80-ту када је почео рат. Пошто није желео да ступи у колхоз живео је као индивидуални земљорадник, бавио се ловом и риболовом, и одлично је познавао околне шуме. Људи у селу су га због недружељубивости прозвали вук-самотњак.
Public Domain
Када су његово родно село у августу 1941. заузели Немци, Матвеј је остао у селу, немајући снаге да оде у бежанију. У фебруару 1942. командант немачког батаљона је позвао 83-годишњег Кузмина и понудио му погодбу. У замену за брашно, петролеј и ловачку пушку, старац је имао задатак да одведе Немце на положаје совјетске армије код села Першино. Како је листу „Великолукскаја правда“ 1965. године пренео један од очевидаца догађаја, немачка јединица од око 35 људи била је „претходница скијашког батаљона, чији је задатак био да уклони нашу војну стражу и омогући Немцима изненадни напад“.
Кузмин је пристао, али је пре тога успео да упозори свог унука, да би ноћу 13. фебруара 1942. године кренуо на пут као водич немачког одреда. И док је Матвеј водио Немце кроз шуме, његов унук Василије је стигао до положаја совјетских трупа и обавестио их о опасности која им прети.
Уметник А. Самсонов /Диафильм, 1973.
Када је Матвеј у 7 сати ујутру извео Немце из шуме, совјетски војници су их дочекали митраљеском ватром. Како је саопштено, командир немачког одреда је на лицу места стрељао Матвеја Кузмича, а од Немаца нико није извукао живу главу. „Великолукская правда“ тврди да је убијено 250 немачких војника, али према подацима из архива Министарства одбране, немачки одред је бројао 22 извиђача, и сви су ликвидирани митраљеском ватром.
Уметник А. Самсонов /Диафильм, 1973.
Писац Борис Пољевој је присуствовао Матвејевој сахрани, а већ 26. фебруара „Правда“ је објавила чланак „Подвиг Матвеја Кузмина“ тако да је цео СССР сазнао за „новог Сусањина“.
Сећање на Матвеја Кузмина овековечено је много пута. На пример, 1944. године му је постављен споменик на „Партизанској“ станици метроа (тада „Измаиловски парк културе и одмора ’Стаљин’“). Скулптор је био Кузминов имењак, чувени Матвеј Манизер, аутор скулптура на станици „Трг Револуције“.
Одбор за културу Градске управе Великије Луки
Посмртни остаци Матвеја Кузмина свечано су пренети и поново сахрањени 1953. године на градско гробље у насељу Великие Луки. Звање Хероја Совјетског Савеза Матвеју Кузмину је посмртно додељено 8. маја 1965. године поводом 20-годишњице победе над нацистичком Немачком.