Да ли су се Руси заиста борили с медведима?

Медвеђа забава је била староруска разбибрига, омиљена у народу, у којој су уживали сви, од сељака до бољара. Представе су се одржавале и обичним данима, али посебно много дресираних медведа појављивало се за празнике. Дресери, који су се називали „медведчики“, ловили су или куповали медведиће и дресирали их као циркуске животиње. Овај посао је био прави бизнис, а уз то прилично суров. 

Музеј Тропињина

Како припитомити медведа

Медведи су у великом броју насељавали руске шуме и могли су се дресирати лакше од других дивљих животиња. Мале медведиће људи су ловили у шуми и продавали дресерима за један до четири рубља. Велики дресиран медвед могао је да кошта и преко сто рубаља – то су биле цене крајем XIX века, при чему је, на пример, 1884. године професор универзитета зарађивао око 83 рубље месечно.

За тренирање малих медведића притом нису коришћене хумане методе. Како би научили да стоје и ходају на задњим ногама, обували су им лапте (обућу од брезове коре), затварали их у бакарни кавез и загревали дно кавеза. Када би дно почело да пече предње, незаштићене шапе, медведићи би устајали на задње шапе заштићене ципелама. Дресер би тада ударио у даире. Када би медведе пустили иза кавеза, они би се, зачувши звук даира, рефлексно подизали на задње ноге.  

Јавно власништво

После ове „школе“, медведима би иступили нокте и зубе и кроз нос и усне провукли прстен. Цимање прстена медведу је задавало страшан бол и он је био принуђен да извршава наређења. Оним медведима који се не би дали добро дресирати, вађене су очи како би њихов водич био безбедан.

Медвеђа комедија

Постојале су три врсте медвеђе забаве: медвеђа комедија, хајка на медведа и медвеђа борба. Медвеђа комедија је представљала играње сцена у којима медвед имитира човека уз коментаре његовог водича. Овако у причи „Долазак водича с медведом“ историчар Дмитриј Ровински описује медвеђу комедију: „Хајде, Мишењка – почиње водич – поклони се поштованој господи и покажи нам шта знаш, чему те је у школи ђакон научио, каквим разумом те даривао. И како се лепе девојке, младе, беле, румене, у огледалу огледају, улепшавају. – Миша седа на земљу, трља једном шапом њушку, а другом врти пред очима – што значи да се девојка огледа у огледалу“.

Јавно власништво

Тако су водичи медведа стварали утисак да животиња разуме људски говор.

Још један традиционални учесник медвеђе комедије био је дечак који је глумио козу. Дресеров шегрт би на себе навукао џак на који је била натакнута палица са приказом козје главе и роговима. На главу је био закачен дрвени језик који је клопарао, правећи много буке. Дечак је у овом костиму трчао око медведа и ругао му се, боцкајући га роговима и изазивајући га. Медвед је рикао и дизао се на задње ноге, а водич га је цимао за прстен – и животиња би почињала да игра. После забаве медвед је сам у капу скупљао прилоге од гледалаца.

Медвеђа борба

Јавно власништво

Нису све представе са медведима имале срећан крај. Понекад би се водич борио с животињом и могао се сматрати срећним ако би избегао ломљење костију. А било је и оних који би се усудили да се боре с дивљим, а не с дресираним медведима!

Препоручујемо

Које врсте медведа насељавају Русију?

У круг опасан оградом убацили би човека са вилама и копљем и на њега пустили дивљег медведа. Ако би борац убио медведа, добијао је новац из државне касе да купи добро сукно за кафтан. Такође би га пустили у царске винске подруме да се напије. Ако борац не би имао среће, губио је живот. Ова забава се називала медвеђа борба и била је популарна до XVIII века, када је нестала због своје суровости. Али у своје време овако сурова забава била је нешто сасвим уобичајено. Као прво, у правом лову ловци су и тако ишли сами на медведа. Као друго, људи су у таквим представама добровољно учествовали. Одржавале су се ове забаве обично при двору, и зато су се с медведима најчешће борили људи из ловачке службе, одговорни за лов и царска ловишта, може се рећи, професионалци.

Репродукција слике Виктора Васњецова

Владимир Вдовин/Sputnik

Осуда и забрана

У „Домостроју“ из XVI века, зборнику савета о свим сферама живота, медвеђе забаве се осуђују. Аутор их назива „Богу мрским послом“, а водиче медведа чак пореди са вешцима и врачарама, којима се одузима право на причешће у цркви на шест година ако су ухваћени на делу.  

Упркос томе, традиција је била врло јака и ова забава врло популарна у народу. На медвеђе представе окупљала су се читава села.

Из серије „Портрети“, 1928 - 1936.

Михаил Пришвин/Государственный Литературный музей

Медвеђе забаве су 1867. године званично забрањене захваљујући труду друштава за заштиту животиња и указу сената о забрани медвеђе комедије. Али водичи медведа сасвим су нестали тек тридесетих година XX века.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!