У време Руске империје ради бољих односа са другим земљама руски цареви су се често женили страним принцезама, углавном немачким и данским. У европској култури нема патронима, али су га руски владари свакако имали. Дакле откуд име по оцу императоркама странкињама?
Одговор је, у ствари, врло једноставан. Да би брак у Русији у осамнаестом веку био законски признат требало је добити дозволу од цркве и спровести обред по православној традицији. Принцезе су морале да приме православље пре крунисања и венчања, јер се у супротном брак сматрао неважећим. На крштењу су се добијала нова имена и патроними које су некад бирали старији рођаци, а некада су се добијали у част породичне иконе.
Међутим будућој императорки странкињи име нису могли да бирају рођаци пошто су и они били странци. Тако да је црква пронашла елегантан излаз из ситуације.
Црква је давала имена принцезама у част Фјодоровске иконе Мајке Божије. По предању ова икона је настала у 13. веку, а потом постала светиња царске куће Романов.
Када су 1613. године изасланици отишли у Кострому да убеде Михаила Фјодоровича (први цар из династије Романов) да прихвати престо, највећа светиња у Костроми била је Фјодоровска икона. И премда извори из тог времена не спомињу директно како је неко управо овом иконом благословио новог цара, нешто касније, већ у 17. веку, икона је почела да се спомиње управо у том контексту.
Рецимо у Новом летопису, летописном извору у коме се доказује право Романових на руски престо.
Портрет Михаила Фјодоровича
Јавно власништвоПоред тога, одлазећи из Костроме у Москву монахиња Марфа (мајка будућег цара) је са собом понела копију Фјодоровске иконе која није постављена у Успенску саборну цркву у Москви него у цркву Рођења Пресвете Богородице на Сењах, домаћу цркву владара, која се налази у резиденцијалном делу Кремља. Осим тога за време свог царевања Михаил Фјодорович је стално слао у Кострому скупоцене окове и украсе за иконе и улагао у костромску Успенску саборну цркву где се икона налазила. Другим речима, икона је за Романове била од изузетног значаја.
Сам обичај давања имена у част иконе потиче из 17. века. Притом нису само странкиње изабранице руских царева постајале Фјодоровне. Крајем 17. века на тај начин име по оцу промениле су животне сапутнице царева Петра Првог и Ивана Петог, Јевдокија Иларионовна Лопухина и Прасковја Александровна Салтикова.
Портрет Лопухине
Јавно власништвоОсим њих нова имена и имена по оцу добиле су касније и царице, чија имена је било још теже изговорити:
Софија Марија Доротеа Августа Луиза Виртембершка - Марија Фјодоровна
Фредерика Шарлота Вилхелмина од Пруске – императорка Александра Фјодоровна
Марија Софија Фредерика Дагмар oд Данскe
– императорка Марија Фјодоровна
Алиса Викторија Елена Лујза Беатрис од Хесен Дармштата – Александра Фјодоровна
Портрет Катарине Прве
Јавно власништвоИ унук Петра Великог Карл Петер Урлих када је прешао из лутеранства и проглашен за наследника руског престола почео је да се назива Петар Фјодорович.
Портрет Петра III
Јавно власништвоМеђутим, Фјодоровна није једино име по оцу које су носиле императорке руског престола. Оне су биле и Алексејевне.
Прва са таквим патронимом била је Катарина Прва. Пре ступања на престо звала се Марта Скавронска. Била је друга жена Петра Великог. Ново име добила је у част своје куме, Катарине Алексејевне, сестре императора Петра Великог.
Царице су се касније врло често звале Алексејевне (иако не све), али у част својих предходница, па је тако, рецимо, и Катарина Велика била Алексејевна, у част претходне царице, Катарине Прве.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу