Авиони, борбена возила или аутомобили уништени или изгубљени у борбама нису подлегали плаћању. А после окончања рата преживело наоружање требало је да се врати.
Ако је СССР планирао да користи западну цивилну технику у послератној обнови привреде (као што се догодило са америчким камионима „Studebaker“), требало је за њу да плати.
Западне испоруке ван овог програма плаћале су се одмах и то у злату. Осим тога, у оквиру такозваног „обрнутог зајма и најма“ Совјетски Савез је савезницима слао руду хрома и мангана, платину и дрвну грађу.
Вредност испоручене робе у оквиру програма најма и зајма из САД, Велике Британије и Канаде у СССР током читавог рата процењује се на око 13 милијарди долара. Вашингтон је 1947. године Москви испоставио рачун за преживелу цивилну технику и опрему у висини од 2,6 милијарди.
Совјетски Савез није пристао на такав обрачун и преговори су трајали годинама. Тек 1990. године стране су се договориле да до 2030. године треба да буде исплаћено 674 милиона долара.
Русија је 2006. године као наследница Совјетског Савеза исплатила овај целокупан дуг.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу