Разгледнице и писма
Оно по чему се Нова година препознаје, окићена јелка и поклони испод ње, чинило се остали су далеко у позадини. Али борци су се трудили, колико год су могли да створе новогодишњу атмосферу. Ако није било јелки, у обзир је долазило било које друго дрво које је украшавано ручно прављеним играчкама од трака, етикета од конзерви, а уместо звезде на врху јелке могла је да послужи и бомбона у омоту јарке боје.
Јавно власништво
За празник је на фронт из позадине стизао велики број разгледница и писама. Тако је само у јесен 1941. године московски издавач „Искуство“ одштампао 300 хиљада новогодишњих честитки а током зиме око 15 милиона.
Јавно власништво
Оне су биле илустроване фронтовском свакодневицом, карикатурама нацистичких војника, и наравно главним зимским чаробњаком Деда Мразом који је побеђивао непријатеља.
Пакети из позадине
Они који су остали у позадини слали су пакете рођацима и пријатељима на фронту како би их охрабрили. Слали су оно што је било најпотребније, топле чарапе и рукавице, ваљенке и ватнике, дуван, ручно шивене кесе за дуван, цигарете, бомбоне и колачиће. Поклоне су слали и совхози, фабрике, ђаци и одрасли. Сушили су поврће, правили медењаке и бисквите, али и прерађивали месо за саламе.
Архивска фотографија
У градовима и селима организовано је прикупљање хране и ствари, па је тако само у децембру 1941. године из Кујбишева на северозападни фронт послато 11 тона најразличитијих колачића, бомбона, салама и јабука. „Са великом љубављу спремају новогодишње поклоне браниоцима отаџбине рудари Северно-уралских рудника боксита. Прва партија са 400 пакета већ је послата. У њима се налазе вино, колачићи, цигарете, дуван, бомбоне, чоколада, салама и друго“, писао је тих година дневни лист „Карпински радник“. Позадинци су често одлазили на фронт да честитају војницима Нову годину и предају им поклоне.
Александар Капустјански/Sputnik
Поред практичних поклона у пакетима су се налазили и слаткиши. Многе фабрике слаткиша за време рата су евакуисане и настављале рад на новим адресама. Чоколада је рецимо била обавезна у оброцима пилота и морнара подморничара, а у пошиљке за Нову годину најчешће су стављане чоколада „Гардијска“ и „Кола“ (са екстрактом ораха кола који се сматрао поузданим окрепљујућим средством и представљао спас од авитаминозе). У Лењинграду је наставила да ради фабрика слаткиша „Крупска“ у којој је 1943. године почела производња бомбона „Мишка на северу“. За само годину дана из фабрике је испоручено три тоне ових бомбона.
Новогодишњи поклони су чак били и свечано упаковани. На мањим платненим врећицама било је извезено „Бранилац отаџбине“.
Новогодишња изненађења
Архивска фотографија
Догађало се и да се празнична трпеза сама створи. Када је совјетска војска крајем децембра 1942. године заузела станицу Котељниково крај Стаљинграда, њени припадници су на пругама проналазили напуштене немачке вагоне пуне деликатеса. Командант Седмог тенковског корпуса Павел Ротмистров схватио је да ће све то добродоћи за дочек Нове године. Одмах су поставили столове препуне хране, ракије и шампањца, а на крају славља је војницама прочитана Стаљинова честитка победе и Нове године.
Архивска фотографија
Понекад је за празнично расположење био довољан и обичан кромпир. Како је касније сведочио један од бораца, пред полазак у Стаљиноград за њихов одред је организован дочек Нове године. На столовима у земуницама нашли су се конзервирани жабљи батаци и омлет од корњачиних јаја, очигледно јестиви ратни трофеји. Војници нису били навикнути на такве деликатесе, па батаке нису ни јели, бирајући само гарнирунг из конзерви, односно пиринач.