Archive photo
Апел је изазвао бурну реакцију омске деце. У писмима редакцији деца су писала о томе како маштају да се врате у родне градове и да су спремна такође да дају сву своју уштеђевину. „Нека наше тате разбију фашисте тенковима који су направљени од наше уштеђевине“, написао је Шура Хоменко.
На крају је за ову иницијативу сазнао Стаљин: „Молим да се предшколцима града Омска, који су за производњу тенка 'Малишан' сакупили 160.886 рубаља, пренесу моји топли поздрави и захвалност Црвене армије.“
Archive photo
На пролеће 1942. године лаки тенк Т-60, направљен од новца који су сакупила деца, сишао је са производне траке. Возач тенка била је једна од малобројних жена-тенкиста у совјетским Оружаним снагама Јекатерина Петљук.
„Малишан“ се успешно борио против непријатеља у Стаљинграду, али на лето 1943. године Петљук је морала да пређе у друго возило. „Малишану“ се траг изгубио, али, према неким наводима, стигао је до Прага и Берлина.
Archive photo
Тридесет година после победе над Немцима, омски ђаци су у старим новинама пронашли писмо мале Аде. Одушевљени њеним примером, одлучили су да организују сусрет Адел Занегине и Јекатерине Петљук. „Две газдарице тенка“ упознале су се 19. маја 1975. године у Омску.