За време Другог светског рата у немачко заробљеништво доспело је преко седамдесет генерала Црвене армије. Нацисти су покушавали да их убеде да сарађују обећањима или претњама, међутим, већина совјетских војсковођа остала је верна заклетви.
И поред тога, дванаест генерала пристало је на сарадњу са непријатељем. Ово су тројица најпознатијих међу њима.
Андреј Власов
Генерал Андреј Власов својевремено је у Совјетском Савезу важио за најталентованијег и најперспективнијег војног команданта. Његова Двадесета армија одиграла је важну улогу у слому непријатеља код Москве у зиму 1941. године.
Заробљен је у јулу 1942. године надомак Лењинграда и убрзо прешао на страну нациста. Гестапо је у карактеристици генерала Власова навео да се он на овај потез није одлучио из политичког убеђења, већ због безнадежног положаја и немогућности да оствари личне амбиције.
Сергеј Пјатаков/Sputnik
Како је у немачким документима истакнуто, генерал се у животу држао начела „бити господар, па макар и у блату до гуше“.
Власов је постао главна фигура руског колаборационистичког покрета. Директно је учествовао у формирању Руске ослободилачке армије (РОА) и Комитета ослобођења народа Русије (КОНР), а затим се нашао на њиховом челу.
У Совјетском Савезу су власовцима погрдно називани сви квислинзи који су говорили руски језик, чак иако нису били припадници РОА.
Совјетска војска заробила је генерала на територији Чехословачке 12. маја 1945. године. Осуђен је за велеиздају и обешен у Москви 1. августа 1946. године заједно са групом саучесника.
Фјодор Трухин
Међу погубљеним тог дана у Москви помагачима Власова био је и бивши генерал-мајор Црвене Армије Фјодор Трухин. На почетку рата налазио се на месту заменика начелника штаба Северозападног фронта и још у јуну 1941. године доспео је у немачко заробљеништво на територији Прибалтика.
Архивска фотографија
У логору је Трухин готово одмах изразио жељу да сарађује са нацистима и наставио на све начине да истиче своје антистаљинистичке и антикомунистичке погледе (који му нису сметали да изгради успешну каријеру у Оружаним снагама СССР-а).
Трухин који је рад започео у сфери пропаганде, крајем 1944. године постао је начелник штаба оружаних снага КОНР. Немци су обећали да ће у надлежност Комитета прећи све колаборационистичке војне формације чији су припадници говорили руски, међутим, ова армија „Нове Русије без бољшевика“ заправо никада није постала нека значајнија снага.
Чехословачки партизани заробили су Трухина 8. маја 1945. године код Прага и наредног дана га предали совјетским трупама.
Борис Рихтер
Биографија генерал-мајора Бориса Рихтера испоставила се као најмистериознија међу животописима генерала издајника. Начелник штаба Шестог стрељачког корпуса нестао је на територији Украјине у јуну 1941. године.
Архивска фотографија
Совјетске обавештајне службе откриле су тек 1943. године да Рихтер уопште није погинуо, него да је био заробљен и да је пристао на сарадњу са непријатељем. Бивши генерал Црвене армије који је одлично говорио немачки и пољски, нашао се на челу извиђачко-диверзионе школе Абвера у Варшави и представљао се под презименом Рудајев.
Исте године осуђен је на смрт стрељањем у одсуству. Међутим, пресуда никада није спроведена, јер је Рихтер нетрагом нестао последњих дана рата.