Име овог јединственог човека је Јан Кенџон. Рођен је 1920. године у граду Синијџу који је, као и Кореја, био део Јапанске империје.
Са 18 година Кенџон је мобилисан у Квантушку армију, која је на пролеће и лето 1939. године водила борбена дејства против совјетских снага на реци Халкин Гол. Ту је заробљен.
Како сматра британски историчар Ентони Бивор, Корејац је заједно са хиљадама других затвореника 1942. године мобилисан у Црвену армију.
Почетком 1943. године код Харкова Кенџон се поново нашао у заробљеништву, овога пута немачком. Ту је Јан испричао да је служио у јапанској војсци, па је распоређен у један од Источних легиона за колаборационисте из редова совјетских ратних заробљеника.
Трећи пут је Јан Кенџон заробљен у јуну 1944. године после искрцавања савезничких снага у Нормандији. Заробили су га припадници америчке 101. падобранске десантне дивизије.
Корејац је неко време провео у логору за ратне заробљенике у Великој Британији, а убрзо после рата прешао у САД, где је живео до своје смрти 1992. године.
Многи истраживачи изражавају велику сумњу када се ради о невероватној судбини Јана Кенџона. Међутим, у Кореји се сматра да је она сасвим истинита. На основу његове биографије тамо је 2011. године снимљен играни филм „Мој пут“.
У Црвеној армији су се тих година заиста бориле на стотине Корејаца. Једном од њих, капетану Александру Мину, који је погинуо 1944. године, за узорно вршење борбених задатака и испољену храброст посмртно је додељено звање Хероја Совјетског Савеза.