Једног мајског дана 1842. године из Арсенала у Царском селу изјахало је 16 витезова у оклопима у пратњи прелепих госпи. Лагано су се упутили према Александровском дворцу. Ту су њихове сапутнице заузеле места на колонади дворца, док су јахачи наставили да се крећу у кругу, изводећи комплексне јахачке фигуре.
Руски музеј
Не, у Царском селу се није отворио временски портал и никакви витезови из бајке се ту нису појавили. У коњанику који је јахао испред осталих лако је било препознати цара Николаја I. На њему је блистао оклоп из доба владара Светог римског царства Максимилијана. Јахачи су носили праве оклопе који су се чували у Арсеналу, док су за даме биле сашивене двоструке хаљине од плиша и броката у средњовековном стилу. Поворку су пратили херолди и музичари гарде Кирасирског пука.
Царско село
Догађај са свечаном поворком и такмичењем витезова, који су посматрале царица Александра Фјодоровна и дворске даме, називао се „карусел“. Учесници оваквог турнира одевали су се у складу са задатом темом и, као у Средњем веку, борили се дугим копљима или дрвеним палицама и надметали у бацању копља.
Откуд у Русији витешки турнири? Желите ли да сазнате зашто су се приређивали? У праву сте, све је почело због једне жене. Наиме, турнире је прва почела да приређује Катарина II. Царичин унук Николај I био је велики заљубљеник у витешку културу. За њега карусели нису били само забава, него и добар војни тренинг. Зато су постали обавезан део обуке за коњичке пукове.
Карусел у Царском селу је био посебан. То није био само турнир, него царев поклон Александри Фјодоровној поводом 25-годишњице брака. Као и њен супруг, она је волела витешку културу и обожавала енглеске и немачке романе на ову тему. Чак и царичин породични надимак – Бланшафур – подсећао је на ову њену пасију. Назвали су је „Белом ружом“, између осталог, због сличности са јунакињом романа „Чаробни прстен“ Фридриха де ла Мота.