Какве природне катастрофе су кроз историју задесиле Москву?

Пожар у Москви 1812.

Пожар у Москви 1812.

Музей-панорама «Бородинская битва»
Много пута је горела, а њене улице и тргови често су били поплављени. Али то нису све невоље које је Москва претрпела током историје.

„Велики потрес“

Данас је у то тешко поверовати, али руска престоница је неколико пута била погођена земљотресима. У летописима из XV века описује се како се у Москви изненада затресла земља, а звона су сама почела да се оглашавају. Године 1474. догодио се земљотрес, према проценама научника, од најмање шест степени Рихтерове скале, познат као „велики потрес“. Порушио је Успенску цркву Кремља. Храм који су псковски неимари Кривцов и Мишкин успели да саграде до крова срушио се као да га је здробила нека џиновска рука. Међутим, ова несрећа је имала и неке позитивне последице: управо после земљотреса Иван III је позвао Аристотела Фиоравантија из Италије да поново сагради цркву.

Земљотрес у Москви 1445. године. Илустрација из хронике 16. века

Москва се затресла и у октобру 1802. године. И опет је страдао Кремљ. Људи који су радили у Спаској кули тврдили су да се она добро заљуљала. У неким кућама лустери су се клатили и намештај подрхтавао, зидови су попуцали, а понегде се урушило тло. Међутим, неколико подземних  подрхтавања није успело чак ни да уплаши грађане и ови су се одмах вратили нормалном животу.

Престоница се, иначе, налази у сеизмички стабилној зони, тако да су готово сви земљотреси у граду само одјеци великих катастрофа које су се десиле на другим местима. На пример, у децембру 1945. године Москва је осетила подрхтавање које је било последица великог земљотреса код обале Антарктика. Страшни земљотрес у Букурешту 4. марта 1977. године осетио се практично у целој Источној Европи: у зградама се померао намештај, љуљали су се лустери.

2013. године до престонице је стигао одјек земљотреса у Охотском мору који су осетиле све европске земље. У Москви је у неким солитерима чак извршена евакуација.

Велики московски пожар

Наполеон у Москви

Шта се дешава ако се искомбинују пожар који гута све пред собом, топли временски услови и ветар? Тада настаје ватрени торнадо. Управо ову појаву 1812. године посматрао је Наполеон док је напуштао Москву. Овај феномен није случајно познат као „ватрени ђаво“.

Пожар у Москви 1812. године. Александар Смирнов

Пожар је букнуо у различитим деловима града, експлодирале су тезге са запаљивом робом, ветар је разносио ватру све даље. Она је брзо гутала дрвене грађевине. Покушаји гашења били су бесмислени, осим тога, напуштајући Москву ватрогасци су однели сву своју опрему. Ветар који је јачао само је распламсавао пожар. Дубоко у ноћ ватрена стихија се сјединила у торнадо. Наполеон је успео да напусти Кремљ, мада то није било лако: калдрма се топила од врелине. Четири дана касније се вратио, али је затекао само спаљене рушевине. Рекао је да је овај пожар био највећа, највеличанственија и најстрашнија представа коју је икад видео. Пожар дуго није напуштао град: када је после више од месец дана после катастрофе руска војска ушла у Москву, рушевине су се још димиле.    

Торнадо над рејоном Сокољники

На фотографијама из 1904. године, испод којих стоји натпис „торнадо који се могао видети са странице Перерва на 13 врста од Москве“, може се уочити црни зид који покрива небо. Олујни фронт тада се пружао 15-20 километара. Ветар је дувао у налетима који су достизали 25 метара у секунди, а стигао је из Тулске губерније.

Торнадо у околини Москве 16. јуна 1904.

Распомамио се на источној периферији града и поделио на два торнада, који су разрушили данашње рејоне града Карачарово и Љублино, Чагино и Капотњу, Грајвороново и Анегофски шумарак, Калитники и Кузминки, протутњали кроз Лефортово и Лосово острво, Сокољники и Басмани кварт. Ваздушни налети су чупали дрвеће са корењем, откидали крстове са цркава, разносили краве и козе које су се уплашено оглашавале. 

Мала Поштанска улица после торнада

„Одједном се све завртело... међу муњама блистала су светла, а тамноцрвено-жути ватрени стуб се вртео у средини. Минут касније овај ужас је застрашујуће пројурио, рушећи све пред собом“, записао је сведок догађаја, писац и познавалац историје Москве Владимир Гиљаровски.

Смог над престоницом

У јулу и августу 2010. године Москву је покрио густи смог. Наиме, тресетиште у околини града се запалило и дим је покрио улице. Загушљив врео ваздух (термометар је стабилно показивао 37 степени Целзијуса) и стални мирис паљевине покрили су град.

Магла је продирала чак и у метро: у вагонима и на станицама владао је полумрак, а путници су били принуђени да преко лица носе влажне марамице или маске. Речни саобраћај је обустављен, неке установе затворене, а у продавницама кућне технике најтраженији артикли били су вентилатори и клима уређаји. За неколико недеља густог смога смртност у граду се удвостручила. Дим са тресетишта напустио је град тек 18-19. августа, а врућину су коначно сменили захлађење и киша.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“