Дмитриј Јазов: Последњи маршал Совјетског Савеза

Дмитриј Тимофејевич Јазов, маршал Совјетског Савеза, проживео је дуг и необичан живот: прошао је кроз Други светски рат, био у самом епицентру Кубанске кризе, дружио се са Ким Ил Сунгом, догурао до министра одбране СССР-а, и чак се нашао иза решетака под оптужбом да је извршио покушај насилног преузимања власти.

Дмитриј Јазов на паради у част 45. годишњице победе у Другом светском рату.

Јуриј Лизунов, Александар Чумичов

Када је почео рат против нацистичке Немачке Јазов није имао ни пуних седамнаест година. Дечак из маленог сибирског села приписао је себи неопходне године и као добровољац се пријавио у Црвену армију. Упућен је у Московску војну пешадијску школу „Врховног Совјета РСФСР“, која се налазила у евакуацији у Новосибирску.

У лето 1942. године Дмитриј Јазов се као млађи потпоручник нашао на фронту код Лењинграда. „Иако сам већ био официр, још увек сам био дечачић! А многи војници у дивизији имали су по 45-50 година. Схватате? Они су тако младом официру попут мене могли да кажу: ’Синко, дођи овамо’. Сваки од њих је могао отац да ми буде...“, сећао се он много година касније. 

Питомац Московске пешадијске школе, шеснаестогодишњи Дмитриј Јазов, 1941.

Јавно власништво

Будући министар одбране је за време рата неколико пута био рањен. Најопаснија је била рана на лицу задобијена у јануару 1943. године за време пробоја обруча око Лењинграда.

„Немац је бацио гранату, ја сам се сагнуо“, – причао је Јазов у интервјуу. – „Тек сам био заустио да викнем и упозорим своје војнике, кад одјекну експлозија. Ево овде, испод ока, комадић гранате и даље стоји. Носим га тако од рата“. Због близине очног нерва није било могуће извршити операцију и извадити га. 

Дмитриј Тимофејевич је победу дочекао на Балтику, где је учествовао у борбама против опкољене немачке групе у Курландском џепу. Одлучио је да се и у послератном периоду посвети служби у Оружаним снагама.

По завршетку Курландске операције.

Леонид Коробов/Sputnik

У самом јеку Кубанске кризе 1962. године пуковник Јазов је као командант 400. моторизованог стрељачког пука упућен на Кубу да брани „Острво слободе“ од могуће инвазије америчких трупа.

„Тих дана је ситуација била прилично напета. Непрестано су стизала обавештења о надлетању америчких извиђачких авиона. Наредбе су искључивале једна другу: ’обарајте – не обарајте’, ’отварајте паљбу – не отварајте паљбу’“, причао је он касније. 

Кубанска криза, 10. новембар 1962. године.

Јавно власништво

У наредним годинама Јазов је командовао јединицама на територији Чехословачке, у Средњој Азији и на Далеком истоку, где се упознао и спријатељио са председником Северне Кореје Ким Ил Сунгом.

30. маја 1987. Дмитриј Тимофејевич је именован за министра одбране СССР-а, а три године касније унапређен је у чин маршала. Тако је Јазов постао последњи маршал у историји Русије.

Председник Северне Кореје Ким Џонг Ил и маршал Совјетског Савеза Дмитриј Јазов.

Игор Коломијцев/TASS

У време кад је Дмитриј Тимофејевич био на челу најважнијег министарства у земљи Михаил Горбачов се бавио значајним државним реформама, познатим као Перестројка, и нормализацијом односа са Западом. У току је било нуклеарно разоружање великих размера, редукција бројности Оружаних снага и повлачење совјетских војних трупа са територија Источне Европе.

Јазов је као министар одбране учествовао у свим овим процесима, мада их није одобравао. „Учинили смо нешто недопустиво – уништили смо нашу сјајну оперативно-тактичку ракету ’Ока’, иако њени параметри нису потпадали под критеријуме Договора о ракетама средњег и малог домета... Зашто смо жртвовали ракете ’Темп-С’? Није требало да их дамо“, јадао се он много година касније.

Михаил Горбачов и министар одбране СССР Дмитриј Јазов на Црвеном тргу.

Дмитриј Донској/Sputnik

Јазов није једини био незадовољан Горбачовљевим реформама. Противника политичког курса који је изабрао генерални секретар било је и међу представницима највише политичке елите и руководиоцима оружаних структура. На крају је та конфронтација довела до покушаја државног преврата, такозваног „Августовског пуча“, извршеног 18-21. августа 1991. године.

Тада су потпредседник СССР-а Генадиј Јанајев, председник КГБ-а Владимир Крјучков, министар унутрашњих послова Борис Пуго, министар одбране Дмитриј Јазов и бројни политичари иступили против предстојеће трансформације СССР-а у конфедеративни Савез Суверених Држава. „Све иде ка распаду земље, а уместо јаке државе нуди нам се слабашна конфедерација република на чијем ће челу бити независни председници“, прокоментарисао је Јазов ову иницијативу. 

Августовски пуч 19-22. август 1991.

Игор Михаљов/Sputnik

Представници опозиције ступили су у преговоре са Михаилом Горбачовом, који се тих дана налазио у владиној вили у Форосу на југу Крима. Дијалог није уродио плодом, па су они 18. августа саопштили да је формиран Државни комитет за ванредно стање у СССР-у (ГКЧП) и тако су ступили у конфронтацију са председником СССР-а Горбачовом и председником РСФСР Борисом Јељцином.

У ноћи уочи 19. августа Јанајев је потписао декрет којим је себи дао сва овлашћења вршиоца дужности председника СССР-а, јер је Горбачов био спречен „из здравствених разлога“.

У раним јутарњим часовима 19. августа је по налогу министра одбране у Москву ушла војска ради „заштите стратешких објеката“, како је касније тврдио Јазов. Акције Државног комитета за ванредно стање имале су врло малу подршку у земљи, а у градовима су покренути протести.

Министар одбране СССР Дмитриј Јазов на 4. Конгресу народних посланика.

Јуриј Абрамочкин/Sputnik

Након што су три демонстранта убијена у ноћи 21. августа Јазов је наредио повлачење трупа из Москве. Касније је тврдио да ГКЧП никада није размишљао о растеривању гомиле демонстраната: „То би значило почетак грађанског рата, што ја као официр и маршал који се заклео на верност држави и народу, наравно, нисам могао да урадим.“

„На крају крајева, многи од оних који су тада протестовали против наших уредби заправо нису ни схватали тренутну ситуацију. Људи су били очајни због економског колапса, галопирајуће инфлације и 'тачкица', тј. купона којима се плаћало баш све – од уља до алкохола. Били су спремни да оберучке гласају за било кога, па макар и за самог ђавола“, причао је Јазов.

Августовски пуч 19-22. август 1991.

Игор Михаљов/Sputnik

Већ 21. августа и у Оружаним снагама је дошло до раскола. Један број војника је одбио да изврши наређења Државног комитета за ванредно стање. Донета је одлука да се делегација у чијем саставу је био и министар одбране упути на Крим ради преговора са Горбачовом. По повратку у Москву Јазов је ухапшен, а убрзо затим су приведени и сви његови сарадници. Државни комитет је престао да постоји.

„Знате ли зашто је ГКЧП доживео пораз?“, питао се Дмитриј Тимофејевич. „Да будем искрен, нисмо радили са народом. Мислили смо да ће бити довољно ако само утерамо тенкове у град. Предлагали су ми да помоћу Десантних падобранских трупа заузмем све аеродроме. Ништа ме није коштало да издам наређење, али до чега би све то довело? Само до крви. А ради чега?“

Војне јединице које су стајале на страни руског Парламента.

Сергеј Гуњејев/Sputnik

Чланови Државног комитета су оптужени за издају Отаџбине. Касније је оптужба преиначена у „учешће у завери са циљем насилног преузимања власти“.

Јазов је провео 498 дана у истражном затвору „Матроскаја Тишина“ (у преводу „Морнарска Тишина“). Амнестиран је 23. фебруара 1994. године заједно са другим члановима Државног комитета за ванредно стање.

Дмитриј Јазов, бивши министар одбране СССР-а, испред зграде суда.

Јуриј Абрамочкин/Sputnik

У наредним годинама бивши министар је радио као саветник у Министарству одбране и у Академији Генералштаба, писао је књиге, био на челу Фондације ветерана Оружаних снага „Официрско братство“, и друштвене организације „Комитет за чување успомене на Маршала Жукова“.

После смрти маршала Василија Петрова 2014. године Дмитриј Тимофејевич Јазов био је једини живи маршал Совјетског Савеза. Умро је 25. фебруара 2020. у 97. години живота.

Министар одбране РФ Сергеј Шојгу и маршал Совјетског Савеза Дмитриј Јазов приликом свечаног уручења ордена „За заслуге пред Отаџбином“ III степена и јубиларне медаље „75 година победе у Великом отаџбинском рату 1941-1945"

Вадим Савицки/прес-служба Министарства одбране РФ/ТАСС

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!