Без сумње је најважнији догађај године био почетак Првог светског рата. 19. јула 1914. године Немачка је објавила рат Руској Империји. Петербуржани читају новине са новостима о почетку рата.
20. јула 1914. године Николај II се обратио народу. Са балкона Зимског дворца објавио је манифест о уласку Русије у рат.
Тог дана на Дворском тргу се окупила огромна гомила света.
Вест о рату шокирала је грађане Империје и притом изазвала талас патриотских осећања. (Натпис на плакату гласи: „Победа Русији и словенству“)
У Петербургу је одржана патриотска манифестација. Ово је фотографија са Невског проспекта.
Порасле су симпатије према православној Србији. На фотографији гомила поздравља српског изасланика који седи у кочијама.
Добровољци и војници стоје у редовима за мобилизацију.
Мобилизовани су одмах упућени на фронт.
Регрути су испраћани са уважавањем.
Убрзо су многи одликовани за храброст и војне заслуге.
Антинемачко расположење било је толико јако да је у августу 1914. године Николај II наредио да се назив Санкт Петербург промени у словенско Петроград. Лист „Берзанске новости“ је објавио: „Легли смо на спавање у Петербургу, а пробудили се у Петрограду.“
Читаву земљу су захватили страх и осећање неизвесности. Овде можете видети како су се у граду Миас на Уралу људи окупили на молебан за победу над Немачком.
Први светски рат је био сукоб нових технологија. Руска војска је већ имала прву авијацију. На фотографији видите официре ваздухопловног одреда како пуштају метеоролошки балон за мерење брзине ветра и ваздушног притиска.
Управо када је почео рат, будући вођа револуције Владимир Лењин налазио се у Аустроугарској, где је ухапшен по оптужби за шпијунажу. Али 6. августа 1914. године ослобођен је из затвора. Убрзо се огласио осуђујући „империјалистички“ рат. Касије ће управо он повући Русију из рата и иницирати потписивање мира (под неповољним условима).
У јулу 1914. године Санкт Петербург су посетили високи званичници из Француске. На фотографији на палуби оклопњаче „Француска“ видимо председника Ремона Поенкареа, председник савета министара Ренеа Вивијанија и вицеадмирала Ле Берија.
Николај II прима војну параду у Царском Селу.
Без обзира на све мирнодопски живот на територији Руске Империје се наставља. На фотографији можете видети царску породицу: Николај II, царица Александра и њихова деца: син Алексеј (седи) и ћерке. Слева надесно: Марија, Татјана, Олга, Анастасија.
А ево обичне зимске забаве: људи на клизалишту у Таврическом парку у Петербургу.
А ево и озбиљне трке клизача на Марсовом пољу у Петербургу.
Непосредно пре почетка рата цар и велики кнежеви из рода Романових учествовали су у свечаном полагању камена темељца за зграду Бенуа, ново здање у саставу Руског музеја.
Ово је време процвата Сребрног века у поезији. Генерално је читава култура у стању полета и дубинских промена. Уметност авангарде, нова имена уметничке сцене. Крем петербуршке интелигенције окупио се у књижевном кафеу „Пас луталица“.
А овде видимо како сибирски рибар, припадник народа Ханти, плете „гимгу“, специјалну замку за рибе.
Ево још једне предратне фотографије: Иља Рјепин слика портрет познатог оперског певача Фјодора Шаљапина у својој вили.
Шаљапин на клизалишту на Рјепиновом имању.
21-годишњи песник авангарде, будући песник револуције Владимир Мајаковски.
Балерина Тамара Карсавина се вратила у Петроград после турнеје са Руским балтом Сергеја Дјагиљева.
На пролеће 1914. године одржан је Петербуршки шаховски турнир, један од најграндиознијих догађаја у историји шаха. На фотографији можете видети руског шахисту Александра Аљехина у партији против Кубанца Хосеа Раула Капабланке.
На црвеном тргу у Москви одржава се смотра нове противпожарне технике.
Гужва на пијаци на Покровском тргу (данашњи трг Тургењева) у Петербургу.
Знатно више пажње се поклања образовању жена. На фотографији видимо ученице и наставника Преображенске гимназије за девојке у Петербургу.
А ово је обичан ручак ван града, испред куће.
Препуна сала Јавне библиотеке у Петербургу.
Сала за превијање у провинцијској болници. Отприлике у оваквим условима годину дана касније ће радити Михаил Булгаков, што ће касније описати у „Белешкама младог лекара“ (а 1914. одлази као добровољац у Црвени крст).
Брачни пар у висећој мрежи за лежање.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу