Како је Стаљин намеравао да створи социјалистички рај за Швеђане

Швеђани у Естонији, 1935.

Швеђани у Естонији, 1935.

Estonian Maritime Museum
Совјетска власт је на примеру мале заједнице Швеђана на западној обали Естоније одлучила да покаже западном свету све дивоте живота у социјалистичком рају.

На лето 1940. године Естонија је постала део СССР-а. Заједно са Естонцима совјетско држављанство добили су и локални Швеђани.

Током много векова они су насељавали западну обалу Естоније и острва Монзундског архипелага. 1940. године било их је седам хиљада.

Црвена армија улази у Естонију, октобар 1939.

Запад је имао нејасну представу о животу у Совјетском Савезу. Међутим, Стокхолм је врло пажљиво пратио судбину естонских Швеђана чак и након присаједињења балтичких земаља СССР-у.

Совјетска власт је то знала и одлучила је да на примеру мале етничке заједнице покаже западном свету све дивоте живота у социјалистичком рају. Швеђанима су омогућили привилегије какве нису имали у „буржоаској“ Естонији.

У владу Естонске Совјетске Социјалистичке Републике ушла су двојица министара који су говорили шведски, на републичком радију редовно се емитовао програм на шведском, а лист „Sovjet-Estland“ (Совјетска Естонија) на шведском појавио се чак и пре основне верзије на руском.

Власти су међу естонске Швеђане (као, уосталом, и у свим прибаличким републикама) опрезно уводиле совјетски систем привреде. Приватно власништво и слободно тржиште овде су дуго били неприкосновени.

За малу заједницу штампани су школски уџбеници (идеолошки проверени) и одржавани годишњи фестивали народне културе. Москва је чак разматрала идеју да од „престонице“ естонских Швеђана града Хапсалу начини један од главних туристичких центара СССР-а.  

Социјалистички рај за Швеђане опстао је сасвим кратко – све док регион нису окупирали Немци на јесен 1941. године.

Естонски Швеђани напуштају Талин, 1944.

Само мањи део Швеђана ценио је напоре совјетске власти, прикључио се комунистичкој партији и борио у редовима Црвене армије. Док је већини немачка власт дозволила да емигрирају у земљу свог порекла.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“