Стаљин није волео да лети и у авион је био спреман да уђе само у изузетним околностима. У иностранство и по земљи радије је путовао возом.
Управо возом совјетски вођа је редовно одлазио на одмор на Крим и Кавказ. Рано ујутро би се сместио у вагон, а увече би већ био на одредишту. Навика да железницом путује током дана остала му је из времена Грађанског рата. Тада су железничка бригада и обезбеђење могли да виде све што се дешава у близини воза.
Воз совјетског вође имао је три-четири вагона. Вагон у којем се налазио Стаљин разликовао се од обичних само по непробојним зидовима и поду. Захваљујући томе је био тежак 80 уместо 60 тона.
„Отац народа“ је на располагању имао сопствени купе и лични тоалет. Поред њега налазили су се кухиња, купе за пратећа лица високог ранга, купе за обезбеђење и сала за састанке.
Упркос Стаљиновом највишем положају у држави, за ентеријер његовог вагона тешко се може рећи да је био раскошан. У поређењу са возовима породице Романов био је крајње скроман, са умереним комфором.
У преосталим вагонима било је смештено особље железнице, обезбеђење, војни руководиоци различитог ранга, ресторан и магацин за намирнице. За време Другог светског рата за воз су биле прикачене две платформе са артиљеријским наоружањем за заштиту вође од ваздушних напада.
Стаљин је 1943. године возом отпутовао на Техеранску конференцију (стигао је до Бакуа, а одатле се авионом пребацио у Иран). 1945. године возом је путовао на конференције у Јалти и Потсдаму.
„Безбедност пруге гарантује 17 хиљада војника и официра снага НКВД-а: 1.515 људи из оперативног састава војске“ – наводи се у рапорту народног комесара за унутрашње послове СССР-а Лаврентија Берије. „Трасом ће се кретати 8 оклопних возова снага НКВД-а.“
На челу композиције налазила се америчка локомотива фирме ALKO, која је СССР-у испоручена у оквиру програма најма и зајма. До одредишта кретала се широким („руским“) колосеком (1.520 мм), на који су са европског колосека (1.435 мм) прешле снаге 1. и 2. Белоруског фронта током свог напредовања.
Долазило је и до инцидената. Када је воз прилазио реци Одри морао је дуго да кочи, због чега су се задимиле кочнице. Помоћник машиновође Василиј Иванов провирио је да види о чему се ради, ударио о стуб семафора и пао на земљу. Воз се зауставио, повређеног човека су подигли и на најближој станици послали у болницу.
„Стигао је дан одласка из Потсдама“ – присећао се машиновођа Виктор Лион. „Стаљин је дошао на станицу и упутио се право ка нашој локомотиви. Његово прво питање било је упућено мени: како се осећа Василиј Иванович? Уместо мене одговорио је сам Иванов, који је у том тренутку провирио из локомотиве: 'Добро сам, Јосифе Висарионовичу'. Стаљин га је погледао и запретио му прстом: 'Требало би да будете пажљивији'“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
