Када су британске подморнице ратовале за Русију?

Историја
БОРИС ЈЕГОРОВ
Било је то у Првом светском рату. 26. октобра 1915. године Британски адмиралитет је у Балтичко море упутио три подморнице са задатком да потапају немачке транспортне бродове који су из Шведске превозили гвоздену руду.

Опасан пут кроз данске мореузе прошле су само две. Касније им се прикључило још седам.

Британска флотила нашла се под командом руске Балтичке флоте. На сваку подморницу је упућен по један руски навигатор.

Најефикаснији капетани подморница били су Френсис Њутн Алан Кроми, Макс Хортон и Ноел Лоренс. Први међу њима је за један дан потопио седам немачких транспортних бродова.

Хортон је успео да оштети оклопну крстарицу „Принц Адалберт“, а Лоренс бојни крсташ „Молтке“ и да на тај начин спречи искрцавање немачке војске код Риге. Сва тројица капетана добила су из руку цара Николаја II Георгијевски крст 4. реда.

Током читавог рата Британци су на Балтичком мору изгубили две подморнице. Када су у марту 1918. године бољшевици у Брест-Литовску склопили са Немцима сепаратни мировни споразум, седам британских подморница се налазило у Финској.

Према условима мира, требало је да подморнице буду предате Немцима. Како би то спречили, чланови посада су потопили своје подморнице и преко Мурманска напустили Русију.

Само Кроми то није успео да учини. Совјетске специјалне службе су га сумњичиле за шпијунажу. Капетан је погинуо 31. августа 1918. године у Петрограду (Санкт Петербург) приликом покушаја хапшења.