Тог хладног 2. марта 1831. године у цркви „Велико вазнесење“ код Никитске капије у Москви окупило се мноштво света који је желео да присуствује венчању славног песника Александра Пушкина и велике московске лепотице Наталије Гончарове. Међутим, у цркву су могли да уђу само рођаци и блиски пријатељи.
За време обреда изнад глава младожење и невесте држане су венчане круне од позлаћеног сребра, украшене бисерима, дијамантским крстовима и ликовима свете Катарине и Георгија у емајлу. Легенда каже да је ове круне за своје црквено венчење са императорком Катарином Великом наручио кнез Григориј Потемкин!
Чинило се да је све било против овог брака. Недавно је преминуо песников пријатељ Антон Делвиг, венчање није могло да буде одржано у цркви у којој је првобитно планирано, па је муњевитом брзином требало наћи другу, а на дан венчања будућа песникова ташта изјавила је да венчања неће бити јер млада нема новца да изнајми кочију до цркве.
Венчања је ипак било. Само што је праћено лошим предзнацима. Свећа у Пушкиновим рукама се угасила, а заљубљени пар је толико био узбуђен да им је једна од бурми испала, па је песник морао да је подигне са пода. Читав низ непријатних коинциденција, по речима присутних, помео је привремено Пушкина, али су младенци, ипак, врло брзо отпутовали у Петербург и заборавили на лоша знамења и сујеверје.
Цркву је 1931. године затворила совјетска власт, а венчане круне су завршиле у Оружејној палати, где се и данас чувају. Оне се могу видети на изложби „Пушкин. 225“ у Државном музеју А. С. Пушкин која траје до 30. јуна ове године.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
