Како су Руси за време рата скривали Кремљ

Архивска фотографија, ТАСС
Чим је Други светски рат за Русију почео, постало је јасно да ће звоник Ивана Великог и црква Василија Блаженог служити као оријентири немачким бомбардерима. Било је потребно хитно камуфлирати грађевине московског Кремља – 28 хектара тргова, цркава и зграда. Већ 22. јуна 1941. године на Кремаљски дворац пала је бомба тешка 220 килограма која није експлодирала само захваљујући срећном случају. Како је Кремљ камуфлиран?

– Куле и зидови Кремља су префарбани и око њих су саграђени дрвени „павиљони“ са нацртаним прозорима;

– Сви кровови Кремља офарбани су у црвенкасто-браон боју, што је боја већине кровова у центру Москве, а изнад паркова су раширене цираде са нацртаним кућама и улицама; 

– Калдрма на улицама Кремља посута је песком;

– Златне куполе цркава Кремља су офарбане и покривене даскама;

– Изнад Маузолеја подигнута је макета градске зграде од дрвета (Лењиново тело је евакуисано у Тјумењ до пролећа 1945. године);

– Најважније зграде у центру града, као што су Бољшој театар, покривене су лажним фасадама и мрежом за камуфлажу.

Московски Кремљ је током Другог светског рата бомбардован осам пута: 5 пута 1941. године и 3 пута 1942. Фашисти су на Кремљ укупно избацили 15 распрскавајућих, две светлеће, 151 запаљиву и једну „течну“ бомбу (буре са 200 литара нафте, које није експлодирало). Делимично је порушен Арсенал, погинуло је 60 бранитеља Кремља.

Упркос интензивном раду ПВО, током рата непријатељска авијација је више пута стигла до Москве. Ваздушни напади су престали тек на лето 1942. године, а само у бомбардовањима погинуло је преко 2.000 људи, а рањено је више од 6.000.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“