Зашто је Петар Велики слао руске џинове у пруску војску?

Јавно власништво
Пруски краљ Фридрих Вилхелм I (1688-1740) био је висок само 165 цм и опседнут свим што је велико и високо. Један од његових чувених каприца било је стварање свог личног пука изузетно високих људи познатог у историји као „Потсдамски џинови“.

Портрет Фридриха Вилхелма I

Петар Велики је знао за ову Фридрихову страст. После преговора 1716. о савезу Русије и Пруске против Шведске у Великом северном рату Петар је послао кући писмо са наредбом да се пронађе 200 руских „дугајлија“ и да се они пошаљу у Пруску да служе краљу.

Уз писмо је Петар послао и папирну траку чија дужина је одговарала потребној висини, а то је 193,5 цм. Сенат је издао наређење да се у различитим деловима Русије пронађе 211 мушкараца тог или већег раста који нису старији од 50 година.

Портрет пешадинца Свирида Редиванова (Родионова) из Москве, кога је руски император поклонио пруском краљу у размену за Ћилибарну одају.

Званичан назив пука Фридриха Вилхелма био је „Велики гренадири Потсдама“, али су они познатији под називом „Потсдамски џинови“ или једноставно „Дугајлије“. Наравно, ту нису били само Руси, грмаљи су куповани или отимани у различитим земљама Европе. „Џинови“ су добијали најбољу храну и услове за живот, носили су специјално шивену црвеноплаву униформу, чизме са високим потпетицама и капе високе 45 цм, тако да изгледају још виши.

Они заправо никада нису учествовали у правим борбеним дејствима јер су били сувише драги Фридриху Вилхелму, само су марширали на војним парадама при краљевом двору и били су нешто попут живих играчака. На пример, када се краљ лоше осећао они су добијали наређење да марширају кроз његову собу.

Када је Фридрих умро 1740. године пук „Потсдамски џинови“ бројао је око 3.200 људи. Његов син, Фридрих II Пруски познатији као Фридрих Велики, сматрао је да је тај пук непотребан издатак. Смањио га је на ниво батаљона и већину његових војника интегрисао у друге војне јединице.

Колико се руских дугајлија вратило кућама, није познато. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“