1. Лењин
„Лењин је био физички јак, снажан човек. Његова јака рамена, кратке, али снажне руке – све је то говорило о томе да поседује велику физичку снагу. [...] Да није био челичног здравља, Владимир Иљич не би преживео тешко рањавање приликом покушаја атентанта“, писао је Николај Семашко, народни комесар јавног здравства.
Заиста, Владими Лењин који није пио ништа јаче од пива и није пушио, целог живота се бавио својим здрављем. Омиљена рекреација му је била вожња бицикла.
Године 1903. Лењин је већ као искусан бициклиста први пут доживео саобраћајну несрећу: у пуној брзини налетео је на трамвајске шине, поломио бицикл и повредио очи. Али од вожње није одустао.
Лењин је био љубитељ дугих вожњи. Његов помоћник Георгиј Зиновјев је писао: „[Лењин] нас је водио на бициклима 50-70 врста (60-70 км) само да бисмо пливали и ходали живописном обалом прелепе реке. Током ових вожњи услов је био да не говоримо о политици.“
Надежда Крупска је писала Лењиновој мајци из Француске 1910. године: „Ове седмице смо возили бицикле до бесвести. Три пута по 70-75 км, кроз три шуме, било је јако лепо. Волођа обожава такве вожње, када полазимо у 6-7 ујутро и враћамо се касно увече“.
Исте године Лењин је налетео на аутомобил. У писму мајци Марији Владимир Иљич је овако описао тај инцидент: „Враћао сам се из места Живизи када је аутомобил налетео на мој бицикл и прегазио га, а ја сам некако успео да скочим у страну. Пролазници су ми помогли да запишем регистарски број аутомобила и посведочили су шта се догодило. Препознао сам возача (виконт је, ђаво га однео!). Сада смо на суду... Надам се да ћу добити процес.“ Виконт је заиста проглашен кривим и Лењину је морао да исплати знатну суму новца. Владимир Иљич је купио нови бицикл и наставио своје ризичне вожње.
2. Стаљин
Једна од Стаљинових омиљених активности био је билијар. Био је одличан играч и није волео кад му неко попушта. По обичају, они који би изгубили партију билијара од њега лежали би затим испод стола. Никита Хрушчов је то често радио!
Волео је још једну игру – „горотки“. То је стара руска народна игра чија се популарност проширила до Шведске, а састоји се у обарању дрвених „градова“ састављених од пет дрвених цилиндричних фигура. Познати авиоконструктор Сергеј Иљушин се присећао како су га позвали у Стаљинову резиденцију на неко саветовање. „Стаљин је само слушао, сат времена није изговорио ни реч. Када је схватио да нема решења, зауставио је дискусију и предложио да изађемо и играмо 'горотки'. Сви су радо пристали и четири сата су грајили на терену. Стаљин је био страшан играч, вешто је рушио 'градове' и спрдао се са губитницима...“
3. Брежњев
Леонид Брежњев био је врстан пливач и возио је тркачке аутомобиле, а волео је да гледа хокеј и уметничко клизање. Био је то „златни век“ ових спортова. Познато је да је Брежњев навијао за ЦСКА (Централни клуб Совјетске армије). Зато су управо хокејаши и уметнички клизачи из овог војног клуба у то време били најбољи у земљи (а често и у свету).
Његов лични телохранитељ Владимир Медведев се присећао да је Брежњев често и дуго пливао. „Понекад и по два и по сата. Телохранитељи би се посмрзавали у води, а он је настављао да плива. Затим би телохранитељи тражили од лекара да се протрљају медицинским алкохолом, док је Леонид Иљич ишао или на туширање или би лежао у базену са нешто топлијом водом“.
Током посете Сједињеним Државама, председник Ричард Никсон поклонио је Брежњеву тамноплави „линколн континентал“. Брежњев је одлучио да на лицу места испроба поклон, односно у председничој резиденцији Кемп Дејвид.
Никсон је затим причао како је Брежњев при брзини од око 80 км на сат са лакоћом савладао стрми спуст. „Ви сте одличан возач“, рекао сам му. „Никада не бих могао да скренем овде брзином којом сте возили.“