На први поглед, железничка станица у Мурманску делује некако негостољубиво. На њој нема чак ни заштитне ограде и рукохвата. Сами носимо свој пртљаг.
У последње време у Мурманск долазе углавном туристи који желе да посете оближње село Териберка у коме је сниман контроверзни филм „Левијатан".
Локално становништво радо дочекује туристе и тврди да ситуација ипак није тако безизлазна као што је приказано у филму.

Наш брод се зове „50 година Победе". То је један од 10 ледоломаца класе „Арктик" у Русији. Ледоломац ове класе је био први брод који је допловио до Северног пола.

Ледоломце имају САД, Канада и Кина, али само Русија поседује нуклеарне ледоломце прилагођене арктичким условима. Рад нуклеарног реактора на броду прати се у специјалној лабораторији.

Радни век ледоломца је 30 година. У предрачун његове изградње улазе и трошкови рециклаже ледоломца на крају радног века, а она је слична одлагању радиоактивног отпада. Може се рећи да до Северног пола путујемо на пловећој нуклеарној електрани.

Бродску кабину делим са енглеском списатељицом слободнијег понашања која није припремљена на сурове поларне услове. Мислим да јој се свидео капетан ледоломца. Енглескиња ми је испричала да ће се њен нови роман звати „Авантуре средовечне посрнуле жене" и додала: „Књига ће бити аутобиографска".

Са нама путује још једна Британка, Фелисити Естон, која се бави поларним истраживањима. Она је 2012. године прва прешла Антарктик на скијама. Под њеним руководством је организована међународна женска експедиција на Јужни пол.

Ово је први дан који проводимо на отвореном мору. Посада је заузета својим послом: морнаре ретко виђамо, само понекад протрче крај нас. По лицу им се види да тачно знају куда и зашто тако журе. До Земље Франца Јосифа има око 500 миља. Предвече нас је обрадовало јато галебова. Питам се да ли лете из Мурманска или са Земље Франца Јосифа? На хоризонту угледасмо и неколико делфина.

Још смо били под јаким утиском леденог окружења, када се преко бродског разгласа зачу упозорење да се лево од брода појавио бели медвед, господар Арктика! Сви туристи појурише на палубу.

Бели медвед изгледа веома симпатично, као маскота Олимпијских игара и главни лик новогодишње рекламе за кока-колу. Уживо је сасвим другачије. Био је сав крвав и прождирао је тек уловљено младунче фоке, халапљиво комадајући жртву. То ми је изгледало као најфасцинантнији хорор филм који сам икада видела!

Када сам изашла на палубу нисам могла да поверујем својим очима! Свуда око нас је била зима! Температура је пала на 0 степени Целзијуса. Наш ледоломац је ломио први лед!

Јутрос ме је пробудио строги капетанов глас. Преко разгласа је објавио да се у правцу којим пловимо налази насеобина моржева. Било је 4 сата ујутру. Полако и сигурно пловимо поред наизглед бескрајног архипелага Земља Франца Јосифа.

Моржеви нису обраћали пажњу на нас све док се наш ледоломац није сасвим приближио леденој санти на којој су се налазили.

Данас ми се пружила прилика да поразговарам са капетаном нашег брода Дмитријем Лобусовом.

Да ли сте одувек желели да будете капетан ледоломца?

Од трећег разреда сам желео да постанем морнар. За Нову годину други дечаци су се маскирали у вукове, а ја у морнара.

Како изгледа Ваш рад на броду?

Радимо по сменама. Једна смена траје 4 месеца. Капетан сам бира посаду. Догађа се да неко буде отпуштен, али врло ретко. Главни разлог за отпуштање је употреба алкохола.

Да ли чланови посаде могу да поведу са собом некога из породице?

Да, то је награда. Моја ћерка је проходала овде на ледоломцу!

Након пређених 2333 километра, данас смо стигли на „кров света", на Северни пол који се налази на 90° 00′ 00″ северне географске ширине.

Прочитала сам многе дневнике истраживача Арктика и помало осећам грижу савести када помислим какве су муке и одрицања морали да поднесу први путници на Северни пол! Мој једини проблем је била морска болест…

Када би ме питали који је најсрећнији дан у мом животу, рекла бих да је то дан проведен на Северном полу. Обичај је да, одлазећи са Северног пола, свако баци новчић у океан. Новчић се још дуго пресијава док тоне у савршено чисту воду…

Острво Чамп, место као са друге планете!

Научници још увек нису утврдили како су се на острву Чамп појавиле савршено округле камене кугле различите величине, пречника од неколико сантиметара до 3 метра. Туристичке посете острву Чамп сада се ређе организују јер су туристи све мање кугле већ однели за успомену.

Залив Тихи су тако назвали чланови прве руске експедиције на Северни пол под руководством Георгија Седова, једног од првих Руса који су истраживали Арктик. Седов је умро за време експедиције 1914, прешавши свега једну десетину пута до Северног пола.

Сада се у заливу Тихи налази национални парк „Руски Арктик" који је друга по величини посебно заштићена територија на руском делу Арктика. Научноистраживачка станица овде је отворена још 1930-их година. Касније је престала са радом, а сада се поново обнавља.

Предстоји још много посла. На пример, једна од кућа некадашње станице много се допала белом медведу и сада никако не жели да је напусти!

Током лета у националном парку се организују програми за волонтере који желе да сазнају више о овим поларним пределима.

У научноистраживачкој станици живи 14 људи. То су научници и чувари националног парка. Овде се, између осталог, проучава генетика атлантских моржева чије се насеобине налазе на Земљи Франца Јосифа и на Новој Земљи, као и утицај топљења ледника на беле медведе.