Олег Јегоров, "Руска реч"

Бомбардовање и дипломатија

ШТА ЈЕ ПОСТИГНУТО ЗА ГОДИНУ ДАНА РУСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ У СИРИЈИ?

Увод Зашто је Русија послала авијацију у Сирију? Хронологија: најважнији моменти руске операције у Сирији Руска операција у показатељима и бројкама Кога Русија бомбардује у Сирији? Успостављање дијалога и порази терориста Страна у конфликту и потешкоће мировног процеса

En Ru

Русија комбинује нападе на положаје терориста „Исламске државе" са дипломатском активношћу. Међутим, мир у Сирији по свему судећи неће бити скоро успостављен. Зашто је Русија упутила своје трупе у Сирију, шта је успела да постигне током протекле године и колико планира да се тамо задржи?

"Није тајна да је такозвана 'Исламска држава' већ одавно прогласила Русију за свог непријатеља"

Савет Федерације (горњи дом руског парламента) једногласно је 30. септембра 2015. године подржао одлуку председника Путина да у Сирији примени Вазушно-космичке трупе Русије у борби против „Исламске државе" (ИД). Према информацији Министарства одбране, руски авиони су истог дана извршили прва ракетирања положаја ИД на територији Сирије.

„Није тајна да је такозвана 'Исламска држава' већ одавно прогласила Русију за свог непријатеља", изјавио је Путин. По мишљењу шефа руске државе, једини ефикасан начин борбе против терориста је улазак у окршај са њима пре него што они дођу у Русију.

Терористичка групација "ИД" је у више наврата претила Русији

На молбу Башара Асада

Уласку Русије у сиријски конфликт у пролеће 2011. године претходило је званично обраћање Башара Асада Владимиру Путину са молбом за пружање војне помоћи. Руским авионима је стављена на располагање ваздухопловна база Хмејмим код Латакије. Касније је руско руководство у више наврата истицало да Русија, за разлику од коалиције коју предводе САД, дејствује на територији Сирије легално, координишући своја дејства са сиријским руководством. Москва у Сирији такође сарађује са Ираном, Ираком и либанским Хезболахом.

Од самог почетка операције Путин је наглашавао да је Москва отворена за сарадњу са другим земљама које се у Сирији боре против терориста. Он је у интервјуу за ТВ канал „Россия 1" у октобру 2015. године рекао да је Русија у знак добре воље унапред обавестила САД и друге земље западне коалиције о почетку своје операције.

Зашто је Русија послала авијацију у Сирију?

Званични циљ је борба против тероризма. Међутим, експерти имају и друга тумачења мотива Москве (која су или другачија од званичне верзије, или је допуњавају).

1) Пружање подршке Башару Асаду

У лето и у септембру 2015. године регуларна сиријска армија је трпела поразе, а територија коју она контролише постајала је све мања. Слом Асадове армије није одговарао Москви с обзиром да је Башар Асад један од малобројних савезника Русије у региону Блиског истока (примера ради, у сиријском граду Тартусу се налази једина ваздухопловна база Русије на Средоземном мору).

Оријенталиста Алексеј Малашенко, члан научног савета невладине организације „Московски Карнеги центар", сматра да Русија у Сирији пре свега подржава Асада, и таква подршка је, по његовом мишљењу, логична. Како се изразио представник поменуте невладине организације у емисији радио-станице „Ехо Москве" у марту 2016. године, „ми смо [за време операције] подржали Башара, и та наша одлука није баш толико глупа, јер је бољи Башар него она 'луда кућа' коју сада видимо". Под „лудом кућом" он подразумева хаос грађанског рата који се разбуктао у Сирији 2011. године.

2) Спасење сиријске државе

Један број руских експерата сматра да Москви није много стало до личности сиријског председника, те да је најважнији циљ Русије очување Сирије као државе у овом или оном облику. Такво гледиште се подудара са званичним ставом. На пример, министар спољних послова Сергеј Лавров у више наврата је изјављивао да Русија у Сирији не брани некога лично, него саму државу као чланицу УН.

Како је за „Руску реч" изјавио Владимир Ахмедов, старији научни сарадник Института за оријенталне студије Руске академије наука, „Асад ће пре или касније морати да оде, јер знатан део становништва после пет година грађанског рата није спреман да га призна као шефа државе, и Русија то схвата. За нас је најважније да се обезбеди грађански (а не верски) карактер власти, уз поштовање наших интереса".

3) Јачање позиција на међународној политичкој сцени

Покретањем војне операције у Сирији Русија је постала један од кључних актера у дипломатском решавању сиријске кризе, и стална учесница Међународне групе за подршку Сирији, а такође један од покровитеља Женевског мировног процеса. По мишљењу низа експерата, то је омогућило да се осујети тренд који је био усмерен на изолацију Русије.

„Ту се ради о дипломатском задатку, а задатак је да се избегне изолација Русије која је почела после Крима, Донбаса и 'Боинга'", рекао је у октобру 2015. године у интервјуу за Colta.ru Александар Баунов, главни уредник сајта невладине организације „Московски Карнеги центар". „У питању је жеља Русије да се помири са Западом, али не тако што ће пасти пред њим на колена, него демонстрацијом свог утицаја и своје незаменљивости".

Хронологија: најважнији моменти руске операције у Сирији

30. септембра 2015. године Савет Федерације РФ дао је председнику Путину дозволу да користи Ваздушно-космичке снаге Русије у Сирији са циљем да помогне легитимној власти Башара Асада. Истога дана извршена су прва ракетирања на територији Сирије (према саопштењима Министарства одбране нападнути су положаји које контролише „Исламска држава“).

31. октобра 2015. године изнад Синајског полуострва експлодирала је бомба у Боингу А321 на линији Шарм ел Шеик – Санкт Петербург у коме су путовали углавном руски држављани. Погинуле су 224 особе, а одговорност за терористички напад преузела је „Исламаска држава“.

14. новембра 2015. године у Бечу је одржана друга седница Међународне групе за подршку Сирији, која је окупила представнике 17 држава УН, ЕУ и Арапске лиге. Напори Међународне групе за подршку Сирији омогућили су да се реанимира Женевски мировни процес између сиријских власти и опозиције.

24. новембра 2015. године турска авијација је оборила бомбардер Ваздушно-космичких снага Русије на подручју сиријско-турске границе. Погинула су два руска пилота. Односи између двеју земаља били су крајње хладни све до 27. јуна 2016. године, када је председник Турске Реџеп Ердоган упутио Владимиру Путину званично извињење.

27. фебруара 2016. године ступило је на снагу примирје између Асадових трупа и опозиције. Прекид ватре је постигнут у оквиру Женевског мировног процеса уз учешће Русије. У складу са резолуцијом 2254 Савета безбедности УН, након успостављања стабилног примирја треба да буде донет нови Устав и да се одрже слободни избори.

14. марта 2016. године председник Путин је наложио Министарству одбране да отпочне са повлачењем „главног дела“ војног контингента из Сирије, уз констатацију да је њихов задатак у целини завршен. Како истиче лист „Коммерсант“, после тога је контингент руских трупа смањен: у ваздухопловној бази Хмејмим је остало 40 од укупно 70 авиона. И поред тога, руска војна операција је настављена.

27. марта 2016. године уз подршку руских Ваздушно-космичких снага сиријска армија је ослободила Палмиру, која је од маја 2015. године била под контролом терориста „Исламске државе“. Према одлуци руских власти у чишћењу Палмире од мина учествовали су руски деминери, а стручњаци из Ермитажа помогли су Сиријцима да рестауришу историјске споменике.

Крајем јула 2016. године примирје је прекинуто. Након тога су жестоке борбе вођене око Алепа, а то је по значају други град Сирије. Русија је 27. јула заједно са Асадовом владом најавила почетак хуманитарне операције у Алепу. Према саопштењима Министарства одбране, Русија је допремила у Алепо преко 50 тона хуманитарне помоћи.

9. септембра 2016. године министар спољних послова Русије Сергеј Лавров и државни секретар САД Џон Кери објавили су да је постигнут споразум између Русије и САД који подразумева успостављање новог примирја, на територији Сирије и у Алепу, као и обнављање политичког процеса.

Септембарски споразум између Керија и Лаврова није оправдао очекивања. Ситуација је брзо деградирала после инцидената са бомбардовањем сиријске армије у Деир ел Зору (17. септембра) од стране америчке авијације и са нападом на хуманитарни конвој УН (19. септембра) за који САД оптужују Асада и Русију. Обновљена су борбена дејства између легитимних власти и опозиције.

Руска операција у показатељима и бројкама

Трупе
Русија у Сирији користи различите родове војске, пре свега ваздушно-космичк е трупе, од којих је формиран авијацијски контингент са базом у Хмејмиму. За чување базе користе се јединице маринаца Црноморске флоте и 7. дивизије десантних падобранских трупа. Поред тога, за покривање војне операције постављен је систем ПВО. У овај систем су укључене и ракете С-400 после инцидента у коме је турска авијација оборила руски авион. У чишћењу Палмире од мина учествовале су руске инжењеријске трупе.

Авијација
Током 12 месеци Русија је из свог авијацијског арсенала користила у Сирији ловце Су-30СМ, бомбардере Су-34 и Су-24М, јуришне авионе Су-25, хеликоптере Ми-8 и Ми-24П. Поред тога, руска авијација је ракетирала положаје терориста из стратешких бомбардера Ту-22М3, Ту-95МС и Ту-160, са ракетних бродова Каспијске флоте и са подморнице Црноморске флоте.

Расходи
Различите су процене суме коју је Русија утрошила на војну операцију у Сирији (званични подаци нису обелодањени). Медијска кућа РБК сматра да је Русија у јесен 2015. године на сиријску операцију трошила око 2,5 милиона долара дневно. Британски аналитички центар „IHS Jane's" нуди процену са распоном трошкова од 2,3 до 4 милиона долара дневно. Обе ове процене су изнете пре него што је део војних авиона повучен у марту 2016. године.

Борбени летови
10. маја 2016. године Владимир Путин је изјавио да су руске ваздушно-космичке трупе од почетка операције у Сирији извршиле преко 10.000 борбених летова и уништиле преко 30.000 циљева на положајима терориста, укључујући и 200 објеката везаних за експлоатацију и прераду нафте. Од тада Министарство одбране није изнело никакве новије податке. Према процени војног експерта Владимира Јевсејева, заменика шефа Института за проучавање земаља Заједнице независних држава, укупан број борбених летова пре проглашавања примирја 10. септембра може износити око 13.000.

Губици
У моменту писања овог текста Русија је званично признала да је у Сирији током војне операције погинуло 19 њених држављана и да су то већином војна лица (међу њима су и два службеника Центра за помирење сукобљених страна). Три особе су изгубиле живот изван борбених дејстава, а остали су погинули у борби.

Видео: Русија гађа позиције "ИД" ракетама "Калибр" са бродова у Каспијском мору

Карта: унутрашње границе Сирије пре и после руске операције

Упоредите границе територије пре почетка руске војне интервенције и годину дана касније

Графикон: Аљона Репкина

Кога Русија бомбардује у Сирији?

Министар одбране САД Ештон Картер већ првог дана руске операције окарактерисао је стратегију Русије у Сирији као погрешну и истакао да Русија не напада само „Исламску државу" него и опозицију. „[Русија] по свему судећи напада све који се боре против Асада". Касније су западни политичари у више наврата позивали Русију да одустане од ракетирања умерене опозиције. Русија, са своје стране, критикује САД и њихове савезнике за шуровање са припадницима Ал Нусре, организације коју су забраниле Уједињене нације, али која доста сарађује са сиријском опозицијом.

За годину дана, колико траје руска операција у Сирији, Русија је више пута оптужена за убијање цивила. На пример, невладина организација Amnesty International у свом децембарском извештају оптужила је Русију за кршење међународног хуманитарног права. Према верзији коју износи поменута НВО, Русија је гађала зоне где су се налазили цивилни објекти и примењивала је слободно падајуће бомбе, што је изазвало погибију цивилног становништва. Министарство одбране Русије одбацило је ове оптужбе и нагласило да Русија не ракетира цивилне објекте.

„Покренута је свеобухватна медијска кампања која приказује улогу Русије тако као да се она не бори против тероризма него напада цивилно становништво", рекао је за „Руску реч" арабиста Григориј Косач, професор Руског државног универзитета за друштвено-хумани стичке науке (РГГУ). Косач сматра да довођење Русије у везу са погибијом цивила наноси озбиљан ударац њеном имиџу у свету.

Успостављање дијалога и порази терориста

"У овом тренутку већ више нема разговора о блицкригу 'Исламске државе'"

Ирина Звјагељска, професорка Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) и главна научна сарадница Института за оријенталне студије Руске академије наука, сматра да је руска операција учврстила позиције Башара Асада и његове армије, и уједно је подстакла међународну заједницу на преговоре. „Руска интервенција је помогла да се измени однос снага, и управо захваљујући тој промени отворен је пут за преговоре", рекла је Звјагељска за „Руску реч". „Преговори напредују тешко, али су они постали могући тек после руске интервенције".

Звјагељска такође истиче да је улазак Русије у сиријски конфликт показао да Русија и САД, и поред сложених односа могу сарађивати и могу доћи до заједничког схватања ситуације приликом разматрања принципијелних питања. Као пример може послужити резолуција 2254 Савета безбедности УН, која је припремљена уз активно учешће обеју светских сила и која подразумева свеобухватно решавање кризе мирним путем. Руска научница сматра да се још једно достигнуће Русије састоји у томе што је она успела да спречи насилно свргавање легитимних сиријских власти које је могло гурнути земљу у тотални хаос, као што се то догодило у Либији.

Са Звјагељском се слаже и арабиста Леонид Исајев, старији предавач катедре за политикологију Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије". Он истиче још један позитивни резултат руске операције. „У овом тренутку већ више нема разговора о блицкригу 'Исламске државе' на територији Сирије, па и Ирака", рекао је Исајев за „Руску реч". „Пре се може говорити о томе да 'Исламска држава' покушава да задржи територије које је раније заузела".

Страна у конфликту и потешкоће мировног процеса

"Ми смо још увек страна у конфликту, а не модератор конфликта"

Са друге стране, поједини експерти истичу да се Русија фактички заглибила у сиријски грађански рат на страни Башара Асада и тако суочила са озбиљним проблемом. „Ми смо још увек страна у конфликту, а не модератор конфликта", каже Леонид Исајев. По његовом мишљењу, Русија сада нема контакте са сиријском опозицијом, што јој не пружа могућност да постане ефикасан посредник. Таква једнострана ангажованост је опасна, она подрива поверење опозиције и отежава деловање Русије у статусу миротворца.

Поред тога, Русија као и САД, и поред све жеље тешко може да покрене свеобухватно решавање сиријске кризе мирним путем на билатералној основи. „Све стране у конфликту се понашају на свој начин и не може се рећи да Русија и САД у потпуности контролишу своје партнере", каже Ирина Звјагељска. „Постоји прилично широка сфера у којој и ми и САД мало тога можемо променити".

„Руско-амерички договор ће функционисати тек онда када и за нас и за Американце испуњавање Женевског споразума постане приоритет, тј. када постане важнији од обавеза према савезницима", уверен је Леонид Исајев. „Мислим да ћемо се ми после извесног времена вратити за преговарачки сто".